Prva knjiga o Kraljevima 8
1. Tada sabra Solomun stareine Izrailjeve i sve glavare plemenske, knezove domova otaèkih sinova Izrailjevih, k sebi u Jerusalim da se prenese kovèeg zaveta Gospodnjeg iz grada Davidovog, a to je Sion.
2. I skupie se k caru Solomunu svi ljudi Izrailjevi meseca Etanima na praznika, a to je mesec sedmi.
3. I kad dodjoe sve stareine Izrailjeve, podigoe svetenici kovèeg;
4. I prenesoe kovèeg Gospodnji i ator od sastanka i sve sude svete to behu u atoru; prenesoe ih svetenici i Leviti.
5. A car Solomun i sav zbor Izrailjev, koji se sabra k njemu, prinesoe s njim pred kovèegom ovaca i goveda toliko da se ne mogae ni izbrojati ni proraèunati od mnotva.
6. I unesoe svetenici kovèeg zaveta Gospodnjeg na njegovo mesto, u unutranji dom, u svetinju nad svetinjama, pod krila heruvimima.
7. Jer heruvimima behu rairena krila nad mestom gde æe stajati kovèeg, i zaklanjahu heruvimi kovèeg i poluge njegove odozgo.
8. I povukoe mu poluge tako da se krajevi vidjahu na prednjoj strani svetinje nad svetinjama, ali se napolje ne vidjahu; i onde ostae do dananjeg dana.
9. U kovèegu ne bee nita osim dve ploèe kamene, koje metnu u nj Mojsije na Horivu, kad Gospod uèini zavet sa sinovima Izrailjevim poto izidjoe iz zemlje misirske.
10. A kad svetenici izidjoe iz svetinje, oblak napuni dom Gospodnji,
11. Te ne mogahu svetenici stajati da slue od oblaka; jer se slave Gospodnje napuni dom Gospodnji.
12. Tada reèe Solomun: Gospod je rekao da æe nastavati u mraku.
13. Sazidah dom Tebi za stan, mesto, da u njemu nastava do veka.
14. I okrenuvi se licem svojim car blagoslovi sav zbor Izrailjev, a sav zbor Izrailjev stajae.
15. I reèe: Blagosloven da je Gospod Bog Izrailjev, koji je govorio svojim ustima Davidu ocu mom i ispunio rukom svojom govoreæi:
16. Od onog dana kad izvedoh iz Misira narod svoj Izrailja ne izabrah ni jednog grada medju svim plemenima Izrailjevim da se sazida dom gde bi bilo ime moje, nego izabrah Davida da bude nad narodom mojim Izrailjem.
17. I naumi David, otac moj, da sazida dom imenu Gospoda Boga Izrailjevog.
18. Ali Gospod reèe Davidu, ocu mom: to si naumio sazidati dom imenu mom, dobro si uèinio to si to naumio;
19. Ali neæe ti sazidati taj dom, nego sin tvoj, koji æe izaæi iz bedara tvojih, on æe sazidati dom imenu mom.
20. I tako ispuni Gospod reè svoju koju reèe; jer ustah na mesto oca svog Davida, i sedoh na presto Izrailjev, kao to reèe Gospod, i sazidah ovaj dom imenu Gospoda Boga Izrailjevog.
21. I odredih ovde mesto kovèegu u kome je zavet Gospodnji to je uèinio s ocima naim kad ih je izveo iz zemlje misirske.
22. Potom stade Solomun pred oltar Gospodnji pred svim zborom Izrailjevim, i podie ruke svoje k nebu,
23. I reèe: Gospode Boe Izrailjev! Nema Boga takvog kakav si Ti gore na nebu ni dole na zemlji, koji èuva zavet i milost slugama svojim, koje hode pred Tobom svim srcem svojim;
24. Koji si ispunio sluzi svom Davidu, ocu mom, ta si mu rekao; ta si ustima svojim rekao to si rukom svojom ispunio, kao to se vidi danas.
25. Sada dakle, Gospode Boe Izrailjev, dri sluzi svom Davidu ocu mom ta si mu rekao govoreæi: Neæe ti nestati èoveka ispred mene koji bi sedeo na prestolu Izrailjevom, samo ako sinovi tvoji uèuvaju put svoj hodeæi preda mnom, kao to si ti hodio preda mnom.
26. Sada dakle, Boe Izrailjev, neka se potvrdi reè Tvoja koju si rekao sluzi svom Davidu, ocu mom.
27. Ali hoæe li doista Bog stanovati na zemlji? Eto, nebo i nebesa nad nebesima ne mogu Te obuhvatiti, a kamoli ovaj dom to ga sazidah?
28. Ali pogledaj na molitvu sluge svog i na molbu njegovu, Gospode Boe moj, èuj viku i molitvu, kojim Ti se moli danas sluga Tvoj;
29. Da budu oèi Tvoje otvorene nad domom ovim dan i noæ, nad ovim mestom, za koje si rekao: Tu æe biti ime moje; da èuje molitvu kojom æe se moliti sluga Tvoj na ovom mestu.
30. Èuj molbu sluge svog i naroda svog Izrailja, kojom æe se moliti na ovom mestu; èuj s mesta gde stanuje, s neba, èuj, i smiluj se.
31. Kad ko zgrei blinjemu svom te mu se da zakletva da se zakune, i zakletva dodje pred Tvoj oltar u ovom domu,
32. Ti èuj s neba, i uèini i sudi slugama svojim, osudjujuæi krivca i dela njegova obraæajuæi na njegovu glavu, a pravog pravdajuæi i plaæajuæi mu po pravdi njegovoj.
33. Kad razbiju neprijatelji Tvoji narod Tvoj Izrailja zato to Ti zgree, pa se obrate k Tebi i dadu slavu imenu Tvom, i pomole Ti se i zamole Te u ovom domu,
34. Ti èuj s neba, i oprosti greh narodu svom Izrailju, i dovedi ih opet u zemlju koju si dao ocima njihovim.
35. Kad se zatvori nebo, te ne bude dada zato to zgree Tebi, pa Ti se zamole na ovom mestu i dadu slavu imenu Tvom, i od greha se svog obrate, kad ih namuèi,
36. Ti èuj s neba, i oprosti greh slugama svojim i narodu svom Izrailju pokazavi im put dobri kojim æe hoditi, i pusti dad na zemlju svoju, koju si dao narodu svom u nasledstvo.
37. Kad bude glad u zemlji, kad bude pomor, sua, medljika, skakavci, gusenice, ili kad ga pritesni neprijatelj njegov u zemlji njegovoj vlastitoj, ili kakvo god zlo, kakva god bolest,
38. Svaku molbu i svaku molitvu, koja bude od koga god èoveka ili od svega Tvog naroda Izrailja, ko pozna muku srca svog i podigne ruke svoje u ovom domu,
39. Ti èuj s neba, iz stana svog, i smiluj se i uèini i podaj svakome po svim putevima njegovim, koje zna u srcu njegovom; jer Ti sam zna srca svih sinova èoveèijih;
40. Da Te se boje dokle su god ivi na zemlji koju si dao ocima naim.
41. I stranac, koji nije od Tvog naroda Izrailja, nego dodje iz daleke zemlje imena Tvog radi,
42. (Jer æe se èuti za ime Tvoje veliko i za ruku Tvoju krepku i miicu Tvoju podignutu) kad dodje i pomoli se u ovom domu,
43. Ti èuj s neba, iz stana svog, i uèini sve za ta povièe k Tebi onaj stranac, da bi poznali ime Tvoje svi narodi na zemlji i bojali se Tebe kao narod Tvoj Izrailj, i da bi znali da je ime Tvoje prizvano nad ovim domom, koji sazidah.
44. Kad narod Tvoj izidje na vojsku na neprijatelja svog putem kojim Ga poalje, i pomole se Gospodu obrativi se ka gradu, koji si izabrao, i k domu, koji sam sazidao imenu Tvom,
45. Èuj s neba molbu njihovu, i podaj im pravicu.
46. Kad Ti zgree, jer nema èoveka koji ne grei, i razgnevivi se na njih da ih neprijateljima njihovim, te ih zarobe i odvedu u zemlju neprijateljsku daleko ili blizu,
47. Ako se dozovu u zemlji u koju budu odvedeni u ropstvo, i obrate se i stanu Ti se moliti u zemlji onih koji ih zarobie, i kau: Sagreismo i zlo uèinismo, skrivismo,
48. I tako se obrate k Tebi svim srcem svojim i svom duom svojom u zemlji neprijatelja svojih, koji ih zarobe, i pomole Ti se okrenuvi se k zemlji svojoj, koju si dao ocima njihovim, ka gradu, koji si izabrao, i k domu, koji sam sazidao imenu Tvom,
49. Tada èuj s neba, iz stana svog, molbu njihovu i molitvu njihovu, i podaj im pravicu,
50. I oprosti narodu svom ta Ti budu zgreili, i sve prestupe kojima Ti budu prestupili, i umilostivi im one koji ih zarobe da se smiluju na njih.
51. Jer su Tvoj narod i Tvoje nasledstvo, koje si izveo iz Misira, isred peæi gvozdene.
52. Neka budu oèi Tvoje otvorene na molbu sluge Tvog i na molbu naroda Tvog Izrailja, i èuj ih kad Te god prizovu.
53. Jer si ih Ti odvojio sebi za nasledstvo od svih naroda na zemlji, kao to si rekao preko Mojsija sluge svog, kad si izveo oce nae iz Misira, Gospode, Gospode!
54. A kad Solomun moleæi se Gospodu svri svu ovu molbu i molitvu, usta ispred oltara Gospodnjeg, gde bee klekao i ruke svoje podigao k nebu;
55. I stojeæi blagoslovi sav zbor Izrailjev, glasom velikim govoreæi:
56. Blagosloven da je Gospod koji je smirio narod svoj Izrailja, kao to je govorio; nije izostala ni jedna reè od svih dobrih reèi Njegovih, koje je govorio preko Mojsija, sluge svog.
57. Da Gospod Bog na bude s nama kao to je bio s ocima naim, da nas ne ostavi i ne napusti.
58. Nego neka prigne srce nae k sebi da bismo hodili svim putevima Njegovim i drali zapovesti Njegove i uredbe Njegove i zakone Njegove, to je zapovedio ocima naim.
59. I neka budu ove reèi moje, kojima se molih Gospodu, blizu Gospoda Boga naeg dan i noæ da bi davao pravicu sluzi svom i narodu svom Izrailju u svako doba;
60. Da bi poznali svi narodi na zemlji da je Gospod sam Bog i da nema drugog.
61. I neka srce vae bude celo prema Gospodu Bogu naem, da hodite po uredbama Njegovim i drite zapovesti Njegove kao danas.
62. Tada car i sav Izrailj s njim prinesoe rtve pred Gospodom.
63. I Solomun prinese na rtvu zahvalnu, koju prinese Gospodu, dvadeset i dve hiljade volova i sto i dvadeset hiljada ovaca. Tako posvetie dom Gospodnji car i svi sinovi Izrailjevi.
64. U taj dan posveti car sredinu trema koji je pred domom Gospodnjim, jer onde prinese rtve paljenice i dare i pretilinu od rtava zahvalnih; jer bronzani oltar koji bee pred Gospodom bee malen i ne mogae na nj stati rtve paljenice i dari i pretilina od rtava zahvalnih.
65. I u to vreme praznova Solomun praznik i sav Izrailj s njim, sabor velik od ulaska u Emat do potoka misirskog, pred Gospodom Bogom naim, sedam dana i opet sedam dana, to je èetrnaest dana.
66. A u osmi dan otpusti narod; i blagoslovie cara i otidoe k atorima svojim radujuæi se i veseleæi se u srcu za sve dobro to uèini Gospod Davidu, sluzi svom i Izrailju, narodu svom.