Prva knjiga o Kraljevima 12
1. Tada otide Rovoam u Sihem; jer se onde skupi sav Izrailj da ga zacare.
2. A Jerovoam, sin Navatov, koji jo bee u Misiru pobegavi onamo od cara Solomuna, kad èu, on jo osta u Misiru.
3. Ali poslae i dozvae ga. Tako Jerovoam i sav zbor Izrailjev dodjoe i rekoe Rovoamu govoreæi:
4. Tvoj je otac metnuo na nas teak jaram; nego ti sada olakaj ljutu slubu oca svog i teki jaram koji je metnuo na nas, pak æemo ti sluiti.
5. A on im reèe: Idite, pa do tri dana dodjite opet k meni. I narod otide.
6. Tada car Rovoam uèini veæe sa starcima koji stajae pred Solomunom, ocem njegovim dok bee iv, i reèe: Kako savetujete da odgovorim narodu?
7. A oni mu odgovorie govoreæi: Ako danas ugodi narodu i poslua ih i odgovori im lepim reèima, oni æe ti biti sluge svagda.
8. Ali on ostavi savet to ga savetovae starci, i uèini veæe sa mladiæima, koji odrastoe s njim i koji stajahu pred njim.
9. I reèe im: ta vi savetujete da odgovorimo narodu, koji mi rekoe govoreæi: Olakaj jaram koji je metnuo na nas tvoj otac?
10. Tada mu odgovorie mladiæi koji odrastoe s njim, i rekoe: Ovako kai narodu to ti reèe: Tvoj je otac metnuo na nas teak jaram, nego nam ti olakaj; ovako im reci: Moj je mali prst deblji od bedara oca mog.
11. Otac je moj metnuo na vas teak jaram, a ja æu jo dometnuti na va jaram; otac vas je moj ibao bièevima, a ja æu vas ibati bodljivim bièevima.
12. A treæi dan dodje Jerovoam i sav narod k Rovoamu, kako im bee kazao car rekavi: Dodjite opet k meni do tri dana.
13. I car odgovori otro narodu ostavivi savet to ga savetovae starci;
14. I reèe im kako ga savetovae mladiæi govoreæi: Moj je otac metnuo na vas teak jaram, a ja æu jo dometnuti na va jaram; otac vas je moj ibao bièevima, a ja æu vas ibati bodljivim bièevima.
15. I car oglui se naroda, jer Gospod bee tako uredio da bi potvrdio reè svoju to je rekao preko Ahije Silomljanina Jerovoamu, sinu Navatovom.
16. A kad vide sav Izrailj gde ih se car oglui, odgovori narod caru govoreæi: Kakav deo mi imamo s Davidom? Nemamo nasledstvo sa sinom Jesejevim. U atore svoje, Izrailju! A ti Davide, sad gledaj svoju kuæu. Tako otide Izrailj u atore svoje.
17. Samo nad sinovima Izrailjevim, koji ivljahu po gradovima Judinim, zacari se Rovoam.
18. I car Rovoam posla Adorama koji bee nad dankom; ali ga sav Izrailj zasu kamenjem, te pogibe; a car Rovoam bre sede na kola, te pobee u Jerusalim.
19. Tako otpade Izrailj od doma Davidovog do dananjeg dana.
20. I kad èu sav Izrailj da se vratio Jerovoam, poslavi dozvae ga na skuptinu, i postavie ga carem nad svim Izrailjem. Ne prista za domom Davidovim ni jedno pleme osim samog plemena Judinog.
21. A rovoam doav u Jerusalim sazva sav dom Judin i pleme Venijaminovo, sto i osamdeset hiljada odabranih vojnika, da zavojte na dom Izrailjev da povrate carstvo Rovoamu, sinu Solomunovom.
22. Ali dodje reè Boja Semeju, èoveku Boijem, govoreæi:
23. Kai Rovoamu sinu Solomunovom caru Judinom i svemu domu Judinom i Venijaminovom i ostalom narodu, i reci:
24. Ovako veli Gospod: Ne idite, i ne bijte se s braæom svojom, sinovima Izrailjevim; vratite se svak svojoj kuæi, jer sam ja naredio tako da bude. I oni posluae reè Gospodnju i vrativi se otidoe kako Gospod reèe.
25. Potom sazida Jerovoam Sihem u gori Jefremovoj i naseli se u njemu; a posle otide odande i sazida Fanuil.
26. I reèe Jerovoam u srcu svom: Moe se carstvo povratiti domu Davidovom.
27. Ako ovaj narod stane iæi u Jerusalim da prinosi rtve u domu Gospodnjem, srce æe se narodu obratiti ka gospodaru njegovom Rovoamu, caru Judinom, te æe me ubiti, i povratiæe se k Rovoamu caru Judinom.
28. Zato car smisli, te naèini dva teleta od zlata, pa reèe narodu: Ne treba vie da idete u Jerusalim; evo bogova tvojih, Izrailju, koji su te izveli iz zemlje misirske.
29. I namesti jedno u Vetilju, a drugo namesti u Danu.
30. I to bi na greh, jer narod idjae k jednome do Dana.
31. I naèini kuæu na visini, i postavi svetenike od prostog naroda koji ne behu od sinova Levijevih.
32. I uèini Jerovoam praznik osmog meseca petnaestog dana, kao to je praznik u zemlji Judinoj, i prinese rtve na oltaru; tako uèini i u Vetilju prinoseæi rtve teocima koje naèini; i postavi u Vetilju svetenike visinama koje naèini.
33. I petnaestog dana osmog meseca, koji bee smislio u srcu svom, prinoae rtve na oltaru koji naèini u Vetilju, i praznovae praznik sa sinovima Izrailjevim, i pristupi ka oltaru da kadi.