Prva knjiga o Kraljevima 3

1. A Solomun se oprijatelji s faraonom, carem misirskim, i oženi se kæerju faraonovom, i dovede je u grad Davidov dokle ne dovrši svoj dom i dom Gospodnji i zid oko Jerusalima.

2. Ali narod prinošaše žrtve na visinama; jer još ne beše sazidan dom imenu Gospodnjem do tada.

3. A Solomun ljubljaše Gospoda hodeæi po uredbama oca svog Davida, samo što na visinama prinošaše žrtve i kadjaše.

4. Zato otide car u Gavaon da onde prinese žrtvu, jer to beše velika visina; i Solomun prinese hiljadu žrtava paljenica na onom oltaru.

5. I javi se Gospod Solomunu u Gavaonu noæu u snu, i reèe Bog: Išti šta hoæeš da ti dam.

6. A Solomun reèe: Ti si uèinio veliku milost sluzi svom Davidu ocu mom, kao što je hodio pred Tobom verno i pravedno i s pravim srcem prema Tebi; i saèuvao si mu ovu veliku milost, te mu dao sina da sedi na prestolu njegovom, kao što se vidi danas.

7. I tako Gospode Bože moj, Ti si postavio slugu svog carem na mesto Davida oca mog, a ja sam mlad, niti znam polaziti ni dolaziti.

8. I Tvoj je sluga medju narodom Tvojim, koji si izabrao, narodom velikim, koji se ne može izbrojati ni proraèunati od množine.

9. Daj dakle sluzi svom srce razumno da može suditi narodu Tvom i raspoznavati dobro i zlo. Jer ko može suditi narodu Tvom tako velikom?

10. I bi milo Gospodu što Solomun to zaiska.

11. I reèe mu Bog: Kad to išteš, a ne išteš dug život niti išteš blago niti išteš duše neprijatelja svojih nego išteš razum da umeš suditi;

12. Evo uèinih po tvojim reèima; evo ti dajem srce mudro i razumno da takvog kakav si ti ni pre tebe nije bilo niti æe posle tebe nastati takav kakav si ti.

13. A svrh toga dajem ti i šta nisi iskao, i blago i slavu, da takvog kakav æeš ti biti neæe biti medju carevima svega veka tvog.

14. I ako uzideš mojim putevima držeæi uredbe moje i zapovesti moje, kao što je išao David otac tvoj, produžiæu dane tvoje.

15. Tada se probudi Solomun, i gle, ono beše san. I dodje u Jerusalim, i stavši pred kovèeg zaveta Gospodnjeg prinese žrtve paljenice i žrtve zahvalne, i poèasti sve sluge svoje.

16. Tada dodjoše dve žene kurve k caru, i stadoše pred njim.

17. I reèe jedna žena: Ah, gospodaru; ja i ova žena sedimo u jednoj kuæi, i porodih se kod nje u istoj kuæi.

18. A treæi dan posle mog porodjaja porodi se i ova žena, i bejasmo zajedno i ne beše niko drugi s nama u kuæi, samo nas dve bejasmo u kuæi.

19. I umre sin ove žene noæas, jer ona leže na nj.

20. Pa ustavši u po noæi uze sina mog iskraj mene, kad sluškinja tvoja spavaše, i stavi ga sebi u naruèje, a sina svog mrtvog stavi meni u naruèje.

21. A kad ustah ujutru da podojim sina svog, a to mrtav; ali kad razgledah ujutru, a to, ne beše moj sin, kog ja rodih.

22. Tada reèe druga žena: Nije tako; nego je moj sin ovaj živi, a tvoj je sin onaj mrtvi. Ali ona reèe: Nije tako, nego je tvoj sin onaj mrtvi, a moj je sin ovaj živi. Tako govorahu pred carem.

23. A car reèe: Ova kaže: Ovaj je živi moj sin, a tvoj je sin ovaj mrtvi; a ona kaže: Nije tako, nego je tvoj sin onaj mrtvi, a moj je sin ovaj živi.

24. I reèe car: Dajte mi maè. I donesoše maè pred cara.

25. Tada reèe car: Rasecite živo dete na dvoje, i podajte polovinu jednoj i polovinu drugoj.

26. Tada žena koje sin beše živi reèe caru, jer joj se uskoleba utroba za sinom: Ah, gospodaru, podajte njoj dete živo, a nemojte ga ubijati. A ona reèe: Neka ne bude ni meni ni tebi, rasecite ga.

27. Tada odgovori car i reèe: Podajte onoj živo dete, nemojte ga ubiti, ona mu je mati.

28. I sav Izrailj èu sud koji izreèe car, i pobojaše se cara; jer videše da je u njemu mudrost Božja da sudi.