Prva knjiga o Kraljevima 1
1. A car David ostare i bi vremenit, i koliko ga pokrivahu haljinama ne mogae se zagrejati.
2. Tada mu rekoe sluge njegove: Neka potrae caru gospodaru naem mladu devojku, pa ona neka stoji pred carem i dvori ga, i na krilu neka mu spava, da se zagreva car, gospodar na.
3. I potraie lepu devojku po svim krajevima izrailjskim, i nadjoe Avisagu Sunamku, te je dovedoe caru.
4. A ta devojka bee vrlo lepa, i dvorae cara i sluae mu: ali je car ne pozna.
5. A Adonija, sin Agitin podie se govoreæi: Ja æu biti car. I nabavi sebi kola i konjike, i pedeset ljudi koji trèahu pred njim.
6. I otac ga nikada ne nakara, niti mu reèe: Zato radi tako? A on bee vrlo lep, i mati ga rodi iza Avesaloma.
7. I dogovarae se s Joavom sinom Serujinim i s Avijatarom svetenikom, koji pomagahu Adoniji.
8. Ali Sadok svetenik i Venaja sin Jodajev i Natan prorok i Semaj i Rej i junaci Davidovi ne pristae za Adonijom.
9. Tada nakla Adonija ovaca i volova i ugojene stoke kod kamena Zoeleta, koji je kod izvora Rogila, i pozva svu braæu svoju, sinove careve, i sve ljude od Judina, sluge careve;
10. Ali ne pozva Natana proroka, ni Venaje, ni ostalih junaka, ni Solomuna brata svog.
11. Tada reèe Natan Vitsaveji, materi Solomunovoj govoreæi: Jesi li èula da se zacario Adonija sin Agitin? A gospodar na David ne zna.
12. Nego sada hajde, ja æu te savetovati kako æe izbaviti duu svoju i duu sina svog Solomuna.
13. Hajde, otidi k caru Davidu i reci mu: Nisi li se ti, gospodaru moj care, zakleo slukinji svojoj govoreæi: Solomun, sin tvoj, biæe car posle mene i on æe sedeti na prestolu mom? Zato se dakle zacari Adonija?
14. I gle, dok ti jo bude onde govoreæi s carem, ja æu doæi za tobom, i dopuniæu tvoje reèi.
15. I tako udje Vitsaveja k caru u klet. A car bee vrlo star; i Avisaga Sunamka dvorae ga.
16. I savivi se Vitsaveja pokloni se caru; a car joj reèe: ta æe?
17. A ona mu reèe: Gospodaru moj, ti si se zakleo Gospodom Bogom svojim slukinji svojoj: Solomun, sin tvoj, biæe car posle mene, i on æe sedeti na prestolu mom.
18. A sad evo Adonija se zacari, a ti, gospodaru moj care, i ne zna.
19. Naklao je volova i ugojene stoke i ovaca mnogo, i pozvao sve sinove careve, i Avijatara svetenika i Joava vojvodu; a Solomuna sluge tvog nije pozvao.
20. Sada, care gospodaru moj, oèi su svega Izrailja uprte u tebe, da im kae ko æe sesti na presto tvoj, gospodaru moj care, posle tebe.
21. Inaèe, kad gospodar moj car poèine kod otaca svojih, biæemo ja i sin moj Solomun krivi.
22. I gle, dok ona jo govorae caru, dodje prorok Natan.
23. I javie caru govoreæi: Evo Natana proroka. I on stupivi pred cara pokloni se caru licem do zemlje.
24. I reèe Natan: Care, gospodaru moj, jesi li ti kazao: Adonija æe biti car posle mene, i on æe sedeti na prestolu mom?
25. Jer otide danas i nakla volova i ugojene stoke i ovaca mnogo, i pozva sve sinove careve i vojvode i Avijatara svetenika; i eno jedu i piju s njim i govore: Da ivi car Adonija.
26. Mene pak, sluge tvog, ne pozva, ni Sadoka svetenika, ni Venaje sina Jodajevog, ni Solomuna sluge tvog.
27. Je li to car gospodar moj naredio? Ne kazavi sluzi svom ko æe sesti na presto gospodara mog cara posle njega.
28. A car David odgovori i reèe: Zovite mi Vitsaveju. I ona dodje pred cara, i stade pred carem.
29. Tada se zakle car govoreæi: Tako da je iv Gospod, koji je izbavio duu moju od svake nevolje,
30. Kako sam ti se zakleo Gospodom Bogom Izrailjevim rekavi: Solomun sin tvoj biæe car posle mene, i on æe sedeti na prestolu mom mesto mene, tako æu uèiniti danas.
31. Tada Vitsaveja savi se licem do zemlje i pokloni se caru, pa reèe: Da ivi gospodar moj car David doveka!
32. Potom reèe car David: Zovite mi Sadoka svetenika i Natana proroka i Venaju, sina Jodajevog. I oni dodjoe pred cara.
33. A car im reèe: Uzmite sa sobom sluge gospodara svog, i posadite Solomuna, sina mog, na moju mazgu i i odvedite ga do Giona;
34. I neka ga onde Sadok svetenik i Natan prorok pomau za cara nad Izrailjem, i zatrubite u trubu i recite: Da ivi car Solomun!
35. Potom se vratite za njim, i on neka dodje i sedne na presto moj i caruje mesto mene; jer sam njega odredio da bude vodj Izrailju i Judi.
36. A Venaja, sin Jodajev, odgovori caru i reèe: Amin! Neka tako kae Gospod Bog gospodara mog cara.
37. Kako je Gospod bio s gospodarem mojim carem tako neka bude i sa Solomunom, i neka podigne presto njegov jo vie nego presto gospodara mog, cara Davida.
38. I tako otide Sadok svetenik i Natan prorok i Venaja sin Jodajev i Hereteji i Feleteji, i posadie Solomuna na mazgu cara Davida i odvedoe ga do Giona.
39. I Sadok svetenik uze rog s uljem iz atora, i pomaza Solomuna. Potom zatrubie u trubu i sav narod reèe: Da ivi car Solomun!
40. I sav narod podje za njim, i narod svirae u svirale i veseljae se veoma da se zemlja razlegae od vike njihove.
41. I zaèu Adonija i sve zvanice koje behu s njim, poto jedoe; zaèu i Joav glas trubni, pa reèe: Kakva je to vika i vreva u gradu?
42. I dokle on jo govorae, gle, dodje Jonatan sin Avijatara svetenika; i Adonija mu reèe: Hodi, jer si junak i nosi dobre glase.
43. A Jonatan odgovori i reèe Adoniji: Ta, gospodar na, car David, postavi Solomuna carem.
44. Jer car posla s njim Sadoka svetenika i Natana proroka i Venaju, sina Jodajevog, i Hereteje i Feleteje, i posadie ga na carevu mazgu.
45. I pomazae ga Sadok svetenik i Natan prorok kod Giona za cara, i otidoe odande veseleæi se tako da je grad uzavreo; to je vika koju èuste.
46. I Solomun je veæ seo na carski presto.
47. I dole su sluge careve, i blagoslovie gospodara naeg, cara Davida govoreæi: Da Bog proslavi ime Solomunovo jo veæma nego tvoje, i presto njegov da podigne jo vie nego tvoj. I pokloni se car na postelji svojoj.
48. Jo ovako reèe car: Da je blagosloven Gospod Bog Izrailjev, koji dade danas ko æe sedeti na prestolu mom, da vide moje oèi.
49. Tada se prepadoe, i ustae sve zvanice Adonijine, i otidoe svak svojim putem.
50. A Adonija bojeæi se Solomuna usta i otide, i uhvati se za rogove oltaru.
51. I javie Solomunu govoreæi: Eno, Adonija se uplaio od cara Solomuna, i eno ga, uhvatio se za rogove oltaru, i veli: Neka mu se zakune car Solomun da neæe ubiti slugu svog maèem.
52. A Solomun reèe: Ako bude poten èovek, ni dlaka s glave njegove neæe pasti na zemlju; ali ako se nadje zlo na njemu, poginuæe.
53. I tako posla car Solomun, te ga dovedoe od oltara; i kad dodje, pokloni se caru Solomunu; a Solomun mu reèe: Idi kuæi svojoj.