Prva knjiga o Kraljevima 20

1. A Ven-Adad car sirski skupi vojsku svoju, i imaše sa sobom trideset i dva cara, i konje i kola; i otišavši opkoli Samariju i stade je biti.

2. I posla poslanike k Ahavu, caru Izrailjevom u grad,

3. I poruèi mu: Ovako veli Ven-Adad: Srebro tvoje i zlato tvoje moje je, tako i žene tvoje i tvoji lepi sinovi moji su.

4. A car Izrailjev odgovori i reèe: Kao što si rekao, gospodaru moj care, ja sam tvoj i sve što imam.

5. A poslanici opet dodjoše i rekoše: Ovako veli Ven-Adad: Poslao sam k tebi i poruèio: Srebro svoje i zlato svoje i žene svoje i sinove svoje da mi daš.

6. Zato æu sutra u ovo doba poslati sluge svoje k tebi da pregledaju kuæu tvoju i kuæe sluga tvojih, i šta ti je god milo, oni æe uzeti i odneti.

7. Tada dozva car Izrailjev sve starešine zemaljske i reèe: Gledajte i vidite kako ovaj traži zlo; jer posla k meni po mene i po sinove moje i po srebro moje i po zlato moje, i ja mu ne branih.

8. A sve starešine i sav narod rekoše mu: Ne slušaj ga i ne pristaj.

9. I reèe poslanicima Ven-Adadovim: Kažite caru gospodaru mom: Što si prvo poruèio sluzi svom sve æu uèiniti; ali ovo ne mogu uèiniti. Tako otidoše poslanici i odnesoše mu taj odgovor.

10. A Ven-Adad posla k njemu i poruèi: Tako da mi uèine bogovi i tako dodadu! Neæe biti dosta praha od Samarije da svemu narodu koji ide za mnom dopadne po jedna grst.

11. A car Izrailjev odgovori i reèe: Kažite: Neka se hvali onaj koji se opasuje kao onaj koji se raspasuje.

12. A kad on to èu pijuæi s carevima pod šatorima, reèe slugama svojim: Dižite se. I digoše se na grad.

13. Tada gle, pristupi jedan prorok k Ahavu caru Izrailjevom, i reèe: Ovako veli Gospod: Vidiš li sve ovo mnoštvo? Evo, ja æu ti ga dati u ruke danas da poznaš da sam ja Gospod.

14. A Ahav reèe: Preko koga? A on reèe: Ovako veli Gospod: Preko momaka knezova zemaljskih. Opet reèe: Ko æe zametnuti boj? A on reèe: Ti.

15. Tada prebroja momke knezova zemaljskih, i beše ih dvesta i trideset i dva; posle njih prebroja sav narod, sve sinove Izrailjeve, i beše ih sedam hiljada.

16. I izidjoše u podne; a Ven-Adad pijuæi opi se u šatorima s trideset i dva cara koji mu dodjoše u pomoæ.

17. I izidjoše prvo momci knezova zemaljskih; a Ven-Adad posla, i javiše mu i rekoše: Izidjoše ljudi iz Samarije.

18. A on reèe: Ako su izašli mira radi, pohvatajte ih žive; ako su izašli na boj, pohvatajte ih žive.

19. I izidjoše iz grada momci knezova zemaljskih, i vojska za njima.

20. I svaki ubi s kojim se sukobi, te Sirci pobegoše, a Izrailjci ih poteraše. I Ven-Adad, car sirski pobeže na konju s konjicima.

21. I car Izrailjev izidje i pobi konje i kola, i uèini velik pokolj medju Sircima.

22. Potom dodje prorok k caru Izrailjevom i reèe mu: Idi, budi hrabar; i promisli i vidi šta æeš èiniti, jer æe do godine opet doæi car sirski na te.

23. A caru sirskom rekoše sluge njegove: Njihovi su bogovi gorski bogovi, zato nas nadjaèaše; nego da se bijemo s njima u polju, za celo æemo ih nadjaèati.

24. Uèini dakle ovako: Ukloni te careve s mesta njihovih, i postavi vojvode mesto njih.

25. Pa skupi vojsku kakva je bila ona koja je izginula, i konje kakvi su bili oni konji, i kola kao ona kola; pa da se pobijemo s njima u polju; zacelo æemo ih nadjaèati. I posluša ih, i uèini tako.

26. A kad prodje godina, Ven-Adad prebroja Sirce, i podje u Afek da vojuje na Izrailja.

27. A sinovi Izrailjevi prebrojaše se, i ponesavši hrane izidjoše pred njih. I stadoše u logor sinovi Izrailjevi prema njima, kao dva mala stada koza, a Sirci behu prekrilili zemlju.

28. Tada dodje èovek Božji, i progovori caru Izrailjevom, i reèe: Ovako veli Gospod: Što Sirci rekoše da je Gospod gorski Bog a nije Bog poljski, zato æu ti dati u ruke sve ovo mnoštvo veliko da znate da sam ja Gospod.

29. I stajahu u logoru jedni prema drugima sedam dana; a sedmog dana pobiše se, i sinovi Izrailjevi pobiše Siraca sto hiljada pešaka u jedan dan.

30. A ostali pobegoše u grad Afek, i pade zid na dvadeset i sedam hiljada ljudi koji behu ostali. I Ven-Adad pobegav u grad udje u najtajniju klet.

31. A sluge mu rekoše: Evo èuli smo da su carevi doma Izrailjevog milostivi carevi; da vežemo kostret oko sebe i da metnemo uzice sebi oko vratova, pa da izidjemo pred cara Izrailjevog, da ako ostavi u životu dušu tvoju.

32. I vezaše kostret oko sebe, i metnuše uzice sebi oko vratova, i dodjoše k caru Izrailjevom i rekoše: Sluga tvoj Ven-Adad veli: Ostavi u životu dušu moju. A on reèe: Je li još živ? Brat mi je.

33. A ljudi uzeše to za dobar znak, i odmah da bi ga uhvatili za reè rekoše: Brat je tvoj Ven-Adad. A on reèe: Idite, dovedite ga. Tada Ven-Adad izidje k njemu; a on ga posadi na svoja kola.

34. Tada mu reèe Ven-Adad: Gradove koje je uzeo otac moj tvom ocu, vratiæu, i naèini sebi ulice u Damasku kao što je otac moj uèinio u Samariji. A on odgovori: S tom verom otpustiæu te. I uèini veru s njim, i otpusti ga.

35. Tada jedan izmedju sinova proroèkih reèe drugom po reèi Gospodnjoj: Bij me. Ali ga onaj ne hte biti.

36. A on mu reèe: Što ne posluša glas Gospodnji, zato, evo kad otideš od mene, lav æe te zaklati. I kad otide od njega, sukobi ga lav i zakla ga.

37. Opet, našav drugog reèe mu: Bij me. A onaj ga izbi i izrani ga.

38. Tada otide prorok i stade na put kuda æe car proæi, i nagrdi se pepelom po licu.

39. A kad car prolažaše, on viknu cara i reèe: Tvoj sluga beše izašao u boj, a jedan došavši dovede mi èoveka i reèe: Èuvaj ovog èoveka; ako li ga nestane, biæe tvoja duša za njegovu dušu, ili æeš platiti talanat srebra.

40. A kad tvoj sluga imaše posla tamo amo, njega nesta. Tada mu reèe car Izrailjev: To ti je sud, sam si odsudio.

41. A on brže ubrisa pepeo s lica, i car Izrailjev pozna ga da je jedan od proroka.

42. A on mu reèe: Ovako veli Gospod: Što si pustio iz ruku èoveka kog sam ja osudio da se istrebi, duša æe tvoja biti za njegovu dušu i narod tvoj za njegov narod.

43. I otide car Izrailjev kuæi svojoj zlovoljan i ljutit, i dodje u Samariju.