Prva knjiga o Kraljevima 10

1. A carica savska èu glas o Solomunu i o imenu Gospodnjem, i dodje da ga iskuša zagonetkama.

2. I dodje u Jerusalim sa silnom pratnjom, s kamilama koje nošahu mirisa i zlata vrlo mnogo i dragog kamenja; i došavši k Solomunu govori s njim o svemu što joj beše u srcu.

3. I Solomun joj odgovori na sve reèi njene; ne beše od cara sakriveno ništa da joj ne bi odgovorio.

4. A kad carica savska vide svu mudrost Solomunovu i dom koji beše sazidao,

5. I jela na stolu njegovom i stanove sluga njegovih i dvorbu dvorana njegovih i odelo njihovo, i peharnike njegove i žrtve njegove paljenice koje prinošaše u domu Gospodnjem, ona dodje izvan sebe;

6. Pa reèe caru: Istina je šta sam èula u svojoj zemlji o stvarima tvojim i o mudrosti tvojoj.

7. Ali ne hteh verovati šta se govoraše dokle ne dodje i vidim svojim oèima; a gle, ni pola mi nije kazano; tvoja mudrost i dobrota nadvišuje glas koji sam slušala.

8. Blago ljudima tvojim, blago slugama tvojim, koji jednako stoje pred tobom i slušaju mudrost tvoju.

9. Da je blagosloven Gospod Bog tvoj kome si omileo, te te posadi na presto Izrailjev; jer Gospod ljubi Izrailja uvek, i postavi te carem da sudiš i deliš pravicu.

10. Potom dade caru sto i dvadeset talanata zlata i vrlo mnogo mirisa i dragog kamenja: nikada više ne dodje toliko takvih mirisa koliko dade carica savska caru Solomunu.

11. I ladje Hiramove, koje donošahu zlato iz Ofira, donesoše iz Ofira vrlo mnogo drveta almugima i dragog kamenja.

12. I naèini car od tog drveta almugima zagradu u domu Gospodnjem i u domu carskom i harfe i psaltire za pevaèe; nikada se više nije dovezlo takvog drveta almugima niti se videlo do današnjeg dana.

13. A car Solomun dade carici savskoj šta god zažele i zaiska osim onog šta joj dade sam po moguæstvu cara Solomuna. Po tom ona otide i vrati se u zemlju svoju sa slugama svojim.

14. A zlata što dohodjaše Solomunu svake godine, beše šest stotina i šezdeset i šest talanata,

15. Osim onog što dohodjaše od trgovaca i onih koji prodavahu mirise i od svih careva arapskih i upravitelja zemaljskih.

16. I car Solomun naèini dvesta štitova od kovanog zlata, šest stotina sikala zlata dajuæi na jedan štit:

17. I tri stotine malih štitova od kovanog zlata, po tri mine zlata dajuæi na svaki štitiæ; i ostavi ih car u domu od šume livanske.

18. I naèini car velik presto od slonove kosti, i obloži ga èistim zlatom.

19. Šest basamaka beše u prestola, i vrh okrugao beše ozad na prestolu i ruèice behu s obe strane sedišta, i dva lava stajahu pokraj tih ruèica.

20. I dvanaest lavova stajahu na šest basamaka otud i odovud. Ne bi takav naèinjen ni u kome carstvu.

21. I svi sudovi iz kojih pijaše car Solomun behu zlatni, i svi sudovi u domu od šume livanske behu od èistog zlata; od srebra ne beše ništa; srebro beše ništa za vremena Solomunovog.

22. Jer car imaše ladje tarsiske na moru s ladjama Hiramovim: jedan put u tri godine vraæahu se ladje tarsiske donoseæi zlato i srebro, slonove kosti, majmune i paune.

23. Tako car Solomun beše veæi od svih careva zemaljskih bogatstvom i mudrošæu.

24. I iz cele zemlje tražahu da vide Solomuna, da èuju mudrost njegovu, koju mu dade Gospod u srce.

25. I donošahu mu svi dare, sudove srebrne i sudove zlatne, i haljine i oružje i mirise i konje i mazge, svake godine.

26. Tako nakupi Solomun kola i konjika, i imaše hiljadu i èetiri stotine kola i dvanaest hiljada konjika, koje razredi po gradovima, gde mu behu kola, i kod sebe u Jerusalimu.

27. I uèini car, te u Jerusalimu beše srebra kao kamenja, i kedrovih drva kao divljih smokava koje rastu po polju, tako mnogo.

28. I dovodjahu Solomunu konje iz Misira i svakojaki trg, jer trgovci carevi uzimahu trg razlièan za cenu.

29. I dolažahu kola iz Misira po šest stotina sikala srebra, a konj po sto i pedeset. I tako svi carevi hetejski i carevi sirski dobijahu konje preko njih.