Prva knjiga o Kraljevima 19
1. A Ahav pripovedi Jezavelji sve to je uèinio Ilija i kako je sve proroke isekao maèem.
2. Tada Jezavelja posla glasnike k Iliji i poruèi mu: Tako da uèine bogovi i tako da dodadu, ako sutra u ovo doba ne uèinim od tebe ta je od koga god tih.
3. A on videæi to usta i otide due svoje radi, i dodje u Virsaveju Judinu, i onde ostavi momka svog.
4. A sam otide u pustinju dan hoda; i doav sede pod smreku, i zaele da umre, i reèe: Dosta je veæ, Gospode, primi duu moju, jer nisam bolji od otaca svojih.
5. Potom lee i zaspa pod smrekom. A gle, andjeo taknu ga i reèe mu: Ustani, jedi.
6. A on pogleda, i gle, èelo glave mu hleb na ugljenu peèen i krèag vode. I jede i napi se, pa lee opet.
7. A andjeo Gospodnji dodje opet drugom, i taknu ga govoreæi: Ustani, jedi, jer ti je put dalek.
8. A on ustavi jede i napi se; potom okrepivi se onim jelom ide èetrdeset dana i èetrdeset noæi dokle dodje na goru Boju Horiv.
9. A onde udje u jednu peæinu i zanoæi u njoj; i gle, reè Gospodnja dodje mu govoreæi: ta æe ti tu, Ilija?
10. A on reèe: Revnovah veoma za Gospoda Boga nad vojskama; jer sinovi Izrailjevi ostavie zavet Tvoj, Tvoje oltare razvalie, i proroke Tvoje pobie maèem; a ja ostah sam, pa trae duu moju da mi je uzmu.
11. A On reèe: Izidji i stani na gori pred Gospodom. I gle, Gospod prolaae, a pred Gospodom velik i jak vetar, koji brda razvaljivae i stene razlamae; ali Gospod ne bee u vetru; a iza vetra dodje trus; ali Gospod ne bee u trusu;
12. A iza trusa dodje oganj; ali Gospod ne bee u ognju. A iza ognja dodje glas tih i tanak.
13. A kad to èu Ilija, zakloni lice svoje platom i izaav stade na vratima od peæine. I gle, dodje mu glas govoreæi: ta æe ti tu, Ilija?
14. A on reèe: Revnovah veoma za Gospoda Boga nad vojskama; jer sinovi Izrailjevi ostavie zavet Tvoj, Tvoje oltare razvalie, i proroke Tvoje pobie maèem; a ja ostah sam, pa trae duu moju da mi je uzmu.
15. Tada mu reèe Gospod: Idi, vrati se svojim putem u pustinju damatansku, i kad dodje pomai Azaila za cara nad sirijom.
16. A Juja, sina Nimsijinog, pomai za cara nad Izrailjem, a Jelisija, sina Safatovog iz Avel-Meole pomai za proroka mesto sebe.
17. Jer ko uteèe od maèa Azailovog njega æe pogubiti Juj; a ko uteèe od maèa Jujevog njega æe pogubiti Jelisije.
18. Ali sam ostavio u Izrailju sedam hiljada, koji ni jedan ne savie kolena pred Valom, niti ga ustima svojim celivae.
19. I otide od njega i nadje Jelisija, sina Safatovog gde ore, i dvanaest jarmova pred njim, a sam bee kod dvanaestog; i iduæi mimo nj Ilija baci na nj plat svoj.
20. A on ostavi volove, i otrèa za Ilijom i reèe: Da celujem oca svog i mater svoju; pa æu iæi za tobom. A on mu reèe: Idi, vrati se, jer ta sam ti uèinio?
21. I on se vrati od njega, i uze jaram volova i zakla ih, i na drvima od pluga skuva meso i dade ga narodu, te jedoe; potom ustavi otide za Ilijom i sluae mu.