Pjesma nad pjesmama 8

1. O da bi mi brat bio, da bi sao sise matere moje! Našavši te na polju poljubila bih te, i ne bih bila prekorna.

2. Povela bih te i dovela bih te u kuæu matere svoje; ti bi me uèio, a ja bih te pojila vinom mirisavim, sokom od šipaka.

3. Leva je ruka njegova meni pod glavom, a desnom me grli.

4. Zaklinjem vas, kæeri jerusalimske, ne budite ljubavi moje, ne budite je, dokle joj ne bude volja.

5. Ko je ona što ide gore od pustinje naslanjajuæi se na dragog svog? Pod jabukom probudih te, gde te rodi mati tvoja, gde te rodi roditeljka tvoja.

6. Metni me kao peèat na srce svoje, kao peèat na mišicu svoju. Jer je ljubav jaka kao smrt, i ljubavna sumnja tvrda kao grob; žar je njen kao žar ognjen, plamen Božji.

7. Mnoga voda ne može ugasiti ljubavi, niti je reke potopiti. Da ko daje sve imanje doma svog za tu ljubav, osramotio bi se.

8. Imamo sestru malenu, koja još nema dojaka. Šta æemo èiniti sa sestrom svojom kad bude reè o njoj?

9. Ako je zid, zagradiæemo na njemu dvor od srebra; ako li vrata, utvrdiæemo ih daskama kedrovim.

10. Ja sam zid i dojke su moje kao kule. Tada postah u oèima njegovim kao ona koja nadje mir.

11. Vinograd imaše Solomun u Valamonu; dade vinograd èuvarima da svaki donosi za rod njegov po hiljadu srebrnika.

12. Moj vinograd koji ja imam, preda mnom je. Neka tebi, Solomune, hiljada, i dve stotine onima koji èuvaju rod njegov.

13. Koja nastavaš u vrtovima! Drugovi slušaju glas tvoj, daj mi da ga èujem.

14. Brže, dragi moj! I budi kao srna ili kao jelenèe na gorama mirisnim.