Pjesma nad pjesmama 3

1. Na postelji svojoj noæu tražih onog koga ljubi duša moja, tražih ga, ali ga ne nadjoh.

2. Sada æu ustati, pa idem po gradu, po trgovima i po ulicama tražiæu onog koga ljubi duša moja. Tražih ga, ali ga ne nadjoh.

3. Nadjoše me stražari, koji obilaze po gradu. Videste li onog koga ljubi duša moja?

4. Malo ih zaminuh, i nadjoh onog koga ljubi duša moja; i uhvatih ga, i neæu ga pustiti dokle ga ne odvedem u kuæu matere svoje i u ložnicu roditeljke svoje.

5. Zaklinjem vas, kæeri jerusalimske, srnama i košutama poljskim, ne budite ljubavi moje, ne budite je, dok joj ne bude volja.

6. Ko je ona što ide gore iz pustinje kao stupovi od dima, potkadjena smirnom i tamjanom i svakojakim praškom apotekarskim?

7. Gle, odar Solomunov, a oko njega šezdeset junaka izmedju junaka Izrailjevih:

8. Svi imaju maèeve, vešti su boju, u svakog je maè o bedru radi straha noænog.

9. Odar je naèinio sebi car Solomun od drveta livanskog;

10. Stupce mu je naèinio od srebra, uzglavlje od zlata, nebo od skerleta, a iznutra nastrt ljubavlju za kæeri jerusalimske.

11. Izidjite, kæeri sionske, i gledajte cara Solomuna pod vencem kojim ga mati njegova okiti na dan svadbe njegove i na dan veselja srca njegovog.