Pjesma nad pjesmama 4

1. Lepa ti si, draga moja, lepa ti si, oèi su ti kao u golubice izmedju vitica tvojih; kosa ti je kao stado koza koje se vide na gori Galadu;

2. Zubi su ti kao stado ovaca jednakih, kad izlaze iz kupala, koje se sve blizne, a nijedne nema jalove.

3. Usne su ti kao konac skerleta, a govor ti je ljubak; kao kriška šipka jagodice su tvoje izmedju vitica tvojih;

4. Vrat ti je kao kula Davidova sazidana za oružje, gde vise hiljadama štitovi i svakojako oružje junaèko;

5. Dve su ti dojke kao dva laneta blizanca, koji pasu medju ljiljanima.

6. Dok dan zahladi i senke otidu, iæi æu ka gori smirnovoj i ka humu tamjanovom.

7. Sva si lepa draga moja, i nema nedostataka na tebi.

8. Hodi sa mnom s Livana, nevesto, hodi sa mnom s Livana, da gledaš s vrha amanskog, s vrha senirskog i ermonskog, iz peæina lavovskih, s gora risovskih.

9. Otela si mi srce, sestro moja nevesto, otela si mi srce jednim okom svojim i jednim lanèiæem s grla svog.

10. Lepa li je ljubav tvoja, sestro moja nevesto, bolja je od vina ljubav tvoja, i miris ulja tvojih od svih mirisnih stvari.

11. S usana tvojih kaplje saæe, nevesto, pod jezikom ti je med i mleko, i miris je haljina tvojih kao miris livanski.

12. Ti si kao vrt zatvoren, sestro moja nevesto, izvor zatvoren, studenac zapeèaæen.

13. Bilje je tvoje voænjak od šipaka s voæem krasnim, od kipra i narda.

14. Od narda i šafrana, od idjirota i cimeta sa svakojakim drvljem za kad, od smirne i aloja i sa svakim prekrasnim mirisima.

15. Izvore vrtovima, studenèe vode žive i koja teèe s Livana!

16. Ustani severe, i hodi juže, i duni po vrtu mom da kaplju mirisi njegovi; neka dodje dragi moj u vrt svoj, i jede krasno voæe svoje.