Pjesma nad pjesmama 2
1. Ja sam rua saronska, ljiljan u dolu.
2. ta je ljiljan medju trnjem, to je draga moja medju devojkama.
3. ta je jabuka medju drvetima umskim, to je dragi moj medju momcima; eleh hlad njen, i sedoh, i rod je njen sladak grlu mom.
4. Uvede me u kuæu gde je gozba, a zastava mu je ljubav k meni.
5. Potkrepite me banovima, pridrite me jabukama, jer sam bolna od ljubavi.
6. Leva je ruka njegova meni pod glavom, a desnom me grli.
7. Zaklinjem vas, kæeri jerusalimske, srnama i koutama poljskim, ne budite ljubavi moje, ne budite je, dok joj ne bude volja.
8. Glas dragog mog; evo ga, ide skaèuæi preko gora, poskakujuæi preko humova.
9. Dragi je moj kao srna ili kao jelenèe; evo ga, stoji iza naeg zida, gleda kroz prozor, viri kroz reetku.
10. Progovori dragi moj i reèe mi: Ustani, draga moja, lepotice moja, i hodi.
11. Jer gle, zima prodje, minue dadi, otidoe.
12. Cveæe se vidi po zemlji, dodje vreme pevanju, i glas grlièin èuje se u naoj zemlji.
13. Smokva je pustila zametke svoje, i loza vinova ucvala mirie. Ustani, draga moja, lepotice moja, i hodi.
14. Golubice moja u raselinama kamenim, u zaklonu vrletnom! Daj da vidim lice tvoje, daj da èujem glas tvoj; jer je glas tvoj sladak i lice tvoje krasno.
15. Pohvatajte nam lisice, male lisice, to kvare vinograde, jer nai vinogradi cvatu.
16. Moj je dragi moj, i ja sam njegova, on pase medju ljiljanima.
17. Dok zahladi dan i senke otidu, vrati se, budi kao srna, dragi moj, ili kao jelenèe po gorama razdeljenim.