Pjesma nad pjesmama 5
1. Dodjoh u vrt svoj, sestro moja nevesto, berem smirnu svoju i mirise svoje, jedem saæe svoje i med svoj, pijem vino svoje i mleko svoje; jedite, prijatelji, pijte, i opijte se, mili moji!
2. Ja spavam, a srce je moje budno; eto glasa dragog mog, koji kuca: Otvori mi, sestro moja, draga moja, golubice moja, bezazlena moja; jer je glava moja puna rose i kosa moja noænih kapi.
3. Svukla sam haljinu svoju, kako æu je obuæi? Oprala sam noge svoje, kako æu ih kaljati?
4. Dragi moj promoli ruku svoju kroz rupu, a ta je u meni ustrepta od njega.
5. Ja ustah da otvorim dragom svom, a s ruku mojih prokapa smirna, i niz prste moje poteèe smirna na drak od brave.
6. Otvorih dragom svom, ali dragog mog ne bee, otide. Bejah izvan sebe kad on progovori. Traih ga, ali ga ne nadjoh; vikah ga, ali mi se ne odazva.
7. Nadjoe me straari, koji obilaze po gradu, bie me, ranie me, uzee preves moj s mene straari po zidovima.
8. Zaklinjem vas, kæeri jerusalimske, ako nadjete dragog mog, ta æete mu kazati? Da sam bolna od ljubavi.
9. ta je tvoj dragi bolji od drugih dragih, o najlepa medju enama? ta je tvoj dragi bolji od drugih dragih, te nas tako zaklinje?
10. Dragi je moj beo i rumen, zastavnik izmedju deset hiljada;
11. Glava mu je najbolje zlato, kosa mu je kudrava, crna kao gavran;
12. Oèi su mu kao u goluba na potocima vodenim, mlekom umivene, i stoje u obilju;
13. Obrazi su mu kao lehe mirisnog bilja, kao cveæe mirisno; usne su mu kao ljiljan, s njih kaplje smirna itka;
14. Na rukama su mu zlatni prsteni, na kojima su ukovani virili; trbuh mu je kao svetla slonova kost obloena safirima.
15. Gnjati su mu kao stupovi od mramora, uglavljeni na zlatnom podnoju; stas mu je Livan, krasan kao kedri.
16. Usta su mu slatka i sav je ljubak. Takav je moj dragi, takav je moj mili, kæeri jerusalimske.
17. Kuda otide dragi tvoj, najlepa medju enama? Kuda zamaèe dragi tvoj, da ga traimo s tobom?