Marko 8
1. U to vreme, kad bee vrlo mnogo naroda i ne imahu ta jesti, dozva Isus uèenike svoje i reèe im:
2. ao mi je naroda, jer veæ tri dana stoje kod mene i nemaju nita jesti.
3. I ako ih otpustim gladne kuæama njihovim, oslabiæe na putu; jer su mnogi od njih doli izdaleka.
4. I odgovorie Mu uèenici Njegovi: Otkuda æemo uzeti hleba ovde u pustinji da ih nahranimo?
5. I zapita ih: Koliko imate hlebova? A oni kazae: Sedam.
6. I zapovedi narodu da posedaju po zemlji; i uzevi onih sedam hlebova i hvalu davi, prelomi, i dade uèenicima svojim da razdadu; i razdadoe narodu.
7. I imahu malo ribica; i njih blagoslovivi reèe da i njih razdadu.
8. I jedoe, i nasitie se, i nakupie komada to preteèe sedam kotarica.
9. A onih to su jeli bee oko èetiri hiljade. I otpusti ih.
10. I odmah udje u ladju s uèenicima svojim, i dodje u okoline dalmanutske.
11. I izadjoe fariseji, i poèee se prepirati s Njim, i kuajuæi Ga iskahu od Njega znak s neba.
12. I uzdahnuvi duhom svojim reèe: Zato rod ovaj znak trai? Zaista vam kaem: neæe se dati rodu ovome znak.
13. I ostavivi ih udje opet u ladju, i ode na one strane.
14. I zaboravie uèenici Njegovi uzeti hleba, i nemahu sa sobom u ladji do jedan hleb.
15. I zapovedae im govoreæi: Gledajte, èuvajte se kvasca farisejskog i kvasca Irodovog.
16. I miljahu, jedan drugom govoreæi: To je to hleba nemamo.
17. I razumevi Isus reèe im: ta mislite to hleba nemate? Zar jo ne oseæate, niti razumete? Zar je jo okamenjeno srce vae?
18. Oèi imate i ne vidite? Ui imate i ne èujete? I ne pamtite li
19. Kad ja pet hlebova prelomih na pet hiljada, koliko kotarica punih komada nakupiste? Rekoe Mu: Dvanaest.
20. A sad sedam na èetiri hiljade, koliko punih kotarica nakupiste komada? A oni rekoe: Sedam.
21. I reèe im: Kako ne razumete?
22. I dodje u Vitsaidu; i dovedoe k Njemu slepoga, i moljahu Ga da ga se dotakne.
23. I uzevi za ruku slepoga izvede ga napolje iz sela, i pljunuvi mu u oèi metnu ruke na nj, i zapita ga vidi li ta.
24. I pogledavi reèe: Vidim ljude gde idu kao drva.
25. I potom opet metnu mu ruke na oèi, i reèe mu da progleda: i isceli se, i vide sve lepo.
26. I posla ga kuæi njegovoj govoreæi: Ne ulazi u selo, niti kazuj kome u selu.
27. I izadje Isus i uèenici Njegovi u sela Æesarije Filipove; i putem pitae uèenike svoje govoreæi im: Ko govore ljudi da sam ja?
28. A oni odgovorie: Jovan krstitelj; drugi: Ilija; a drugi: Koji od proroka.
29. A On im reèe: A vi ta mislite ko sam ja? A Petar odgovarajuæi reèe Mu: Ti si Hristos.
30. I zapreti im da nikome ne kazuju za Njega.
31. I poèe ih uèiti da Sinu èoveèjem valja mnogo postradati, i da æe Ga okriviti stareine i glavari svetenièki i knjievnici, i da æe Ga ubiti, i treæi dan da æe ustati.
32. I govorae o tom ne ustruèavajuæi se. I Petar uze Ga i poèe Ga odvraæati.
33. A On obrnuvi se i pogledavi na uèenike svoje zapreti Petru govoreæi: Idi od mene sotono; jer ti ne misli ta je Boje nego ta je ljudsko.
34. I dozvavi narod s uèenicima svojim reèe im: Ko hoæe za mnom da ide neka se odrekne sebe i uzme krst svoj, i za mnom ide.
35. Jer ko hoæe duu svoju da saèuva, izgubiæe je; a ko izgubi duu svoju mene radi i jevandjelja onaj æe je saèuvati.
36. Jer kakva je korist èoveku ako zadobije sav svet, a dui svojoj naudi?
37. Ili kakav æe otkup dati èovek za duu svoju?
38. Jer ko se postidi mene i mojih reèi u rodu ovom preljubotvornom i grenom, i Sin æe se èoveèji postideti njega kad dodje u slavi Oca svog s andjelima svetima.