Marko 7

1. I skupiše se oko Njega fariseji i neki od književnika koji behu došli iz Jerusalima

2. I videvši neke od uèenika Njegovih da neèistim, to jest, neumivenim rukama jedu hleb, ukoriše ih.

3. Jer fariseji i svi Jevreji, ne jedu dok ne umiju ruke do lakata, držeæi se onog što im je ostalo od starih;

4. I kad dodju s pazara, ne jedu dok se ne umiju; i još mnogo ima što su primili te drže: peru èaše i žbanove i kotlove i klupe.

5. A potom pitahu Ga fariseji i književnici: Zašto uèenici tvoji ne žive kao što nam je ostalo od starih, nego jedu hleb neumivenim rukama?

6. A On odgovarajuæi reèe im: Dobro je prorokovao Isaija za vas licemere, kao što je pisano: Ovi ljudi usnama me poštuju, a srce njihovo daleko stoji od mene.

7. No zaludu me poštuju uèeæi naukama, zapovestima ljudskim.

8. Jer ostaviste zapovesti Božje, a držite obièaje ljudske, pranje žbanova i èaša; i druga mnoga takva èinite.

9. I reèe im: Dobro ukidate zapovest Božju da svoj obièaj saèuvate.

10. Jer Mojsije reèe: Poštuj oca svog i mater svoju; i: Koji opsuje oca ili mater smræu da umre.

11. A vi kažete: Ako kaže èovek ocu ili materi: Korvan, to jeste: prilog je èim bih ti ja mogao pomoæi.

12. I tako ne date mu ništa uèiniti, ocu svom ili materi svojoj,

13. Ukidajuæi reè Božju svojim obièajem koji ste postavili; i ovako mnogo koješta èinite.

14. I dozvavši sav narod reèe im: Poslušajte mene svi, i razumite.

15. Ništa nema što bi èoveka moglo opoganiti da udje spolja u njega, nego što izlazi iz njega ono je što pogani èoveka.

16. Ako ko ima uši da èuje neka èuje.

17. I kad dodje od naroda u kuæu pitahu Ga uèenici Njegovi za prièu.

18. I reèe im: Zar ste i vi tako nerazumni? Ne razumete li da šta god u èoveka spolja ulazi ne može ga opoganiti?

19. Jer mu ne ulazi u srce nego u trbuh; i izlazi napolje èisteæi sva jela.

20. Još reèe: Šta izlazi iz èoveka ono pogani èoveka;

21. Jer iznutra, iz srca ljudskog, izlaze misli zle, preljube, kurvarstva, ubistva,

22. Kradje, lakomstva, pakosti, zloæe, lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos, bezumlje.

23. Sva ova zla iznutra izlaze, i pogane èoveka.

24. I ustavši odande ode u krajeve tirske i sidonske, i ušavši u kuæu htede da niko ne èuje za Nj; i ne može se sakriti.

25. Jer èuvši za Nj žena što u njenoj kæeri beše duh neèisti, dodje i pade k nogama Njegovim.

26. A žena ta beše Grkinja rodom Sirofinièanka, i moljaše Ga da istera djavola iz kæeri njene.

27. A Isus reèe joj: Stani da se najpre deca nahrane; jer nije pravo uzeti hleb od dece i baciti psima.

28. A ona odgovarajuæi reèe Mu: Da, Gospode; ali i psi pod trpezom jedu od mrva detinjih.

29. I reèe joj: Za tu reè idi; izadje djavo iz kæeri tvoje.

30. I došavši kuæi nadje da je djavo izašao, i kæi ležaše na odru.

31. I opet izadje Isus iz krajeva tirskih i sidonskih i dodje na more galilejsko u krajeve desetogradske.

32. I dovedoše k Njemu gluvog i mutavog, i moljahu Ga da metne na nj ruku.

33. I uzevši ga iz naroda nasamo metnu prste svoje u uši njegove, i pljunuvši dohvati se jezika njegovog;

34. I pogledavši na nebo uzdahnu, i reèe mu: Efata, to jeste: Otvori se.

35. I odmah mu se otvoriše uši, i razreši se sveza jezika njegovog i govoraše lepo.

36. I zapreti im da nikome ne kazuju; ali što im više On zabranjivaše oni još više razglašavahu.

37. I vrlo se divljahu govoreæi: Sve dobro èini; i gluve èini da èuju i neme da govore.