Marko 4
1. I opet poèe uèiti kod mora, i skupie se oko Njega ljudi mnogi tako da mora uæi u ladju, i sedeti na moru; a narod sav bee na zemlji kraj mora.
2. I uèae ih u prièama mnogo, i govorae im u nauci svojoj:
3. Sluajte: evo izidje sejaè da seje.
4. I kad sejae, dogodi se da jedno pade ukraj puta, i dodjoe ptice i pozobae ga.
5. A drugo pade na kamenito mesto gde ne bee mnogo zemlje; i odmah iznièe; jer ne bee u dubinu zemlje:
6. A kad obasja sunce, uvenu, i buduæi da nemae korena, usahnu.
7. I drugo pade u trnje; i naraste trnje i udavi ga, i ne donese rod.
8. I drugo pade na zemlju dobru; i davae rod koji je napredovao i rastao i donosio po trideset i po ezdeset i po sto.
9. I reèe: Ko ima ui da èuje neka èuje.
10. A kad osta sam, zapitae Ga koji behu s Njim i sa dvanaestoricom za ovu prièu.
11. I reèe im: Vama je dano da znate tajne carstva Bojeg, a onima napolju sve u prièama biva;
12. Da oèima gledaju i da ne vide, i uima sluaju i da ne razumeju; da se kako ne obrate i da im se ne oproste gresi.
13. I reèe im: Zar ne razumete ovu prièu? A kako æete sve prièe razumeti?
14. Sejaè reè seje.
15. A ono su kraj puta, gde se seje reè i kad je èuju odmah dodje sotona i otme reè posejanu u srcima njihovim.
16. Tako su i ono to se seje na kamenitim mestima, koji kad èuju reè odmah je prime s radoæu;
17. Ali nemaju korena u sebi, nego su nepostojani, pa kad bude do nevolje ili ih poteraju reèi radi, odmah se sablazne.
18. A ono su to se u trnju seje koji sluaju reè,
19. Ali brige ovog sveta i prevara bogatstva i ostale slasti udju i zague reè, i bez roda ostane.
20. A ono su to se na dobroj zemlji seje koji sluaju reè i primaju, i donose rod po trideset i po ezdeset i po sto.
21. I govorae im: Eda li se sveæa uie da se metne pod sud ili pod odar? A ne da se na sveænjak metne?
22. Jer nema nita tajno to neæe biti javno; niti ima ta sakriveno to neæe izaæi na videlo.
23. Ako ima ko ui da èuje neka èuje.
24. I govorae im: Pamtite ta èujete: kakvom merom merite onakvom æe vam se meriti i dometnuæe se vama koji sluate.
25. Jer ko ima, daæe mu se; a koji nema, uzeæe mu se i ono to ima.
26. I govorae im: Tako je carstvo Boje kao èovek kad baci seme u zemlju;
27. I spava i ustaje noæu i danju; i seme nièe i raste, da ne zna on.
28. Jer zemlja sama od sebe najpre donese travu, potom klas, pa onda ispuni penicu u klasu.
29. A kad sazre rod, odmah poalje srp; jer nasta etva.
30. I govorae: Kakvo æemo kazati da je carstvo Boje? Ili u kakvoj æemo ga prièi iskazati?
31. Ono je kao zrno goruièino koje kad se poseje u zemlju manje je od svih semena na zemlji;
32. A kad se poseje, uzraste i bude veæe od sveg povræa, i pusti grane velike da mogu u njegovom hladu ptice nebeske iveti.
33. I takvim mnogim prièama kazivae im reè, koliko mogahu sluati.
34. A bez prièa ne govorae im ni reèi. A uèenicima posebno kazivae sve.
35. I reèe im onaj dan uveèe: Hajdemo na one strane.
36. I otpustivi narod uzee Ga kako bee u ladji; a i druge ladje behu s Njim.
37. I postade velika oluja; i valovi tako zalivahu u ladju da se veæ napuni.
38. A On na krmi spavae na uzglavlju; i probudie Ga, i rekoe Mu: Uèitelju! Zar Ti ne mari to ginemo?
39. I ustavi zapreti vetru, i reèe moru: Æuti, prestani. I utoli vetar, i postade tiina velika.
40. I reèe im: Zato ste tako straljivi? Kako nemate vere.
41. I uplaie se vrlo, i govorahu jedan drugom: Ko je Ovaj, dakle, da Ga i vetar i more sluaju?