Marko 5

1. I dodjoše preko mora u okolinu gadarinsku.

2. I kad izidje iz ladje, odmah Ga srete èovek s duhom neèistim,

3. Koji življaše u grobovima i niko ga ne mogaše svezati ni verigama;

4. Jer je mnogo puta bio metnut u puta i u verige, pa je iskidao verige i puta izlomio; i niko ga ne mogaše ukrotiti.

5. I jednako dan i noæ bavljaše se u grobovima i u gorama vièuæi i bijuæi se kamenjem.

6. A kad vide Isusa iz daleka, poteèe i pokloni Mu se.

7. I povikavši glasno reèe: Šta je Tebi do mene, Isuse Sine Boga Višnjeg? Zaklinjem Te Bogom, ne muèi me.

8. Jer mu govoraše: Izadji, duše neèisti, iz èoveka.

9. I pitaše ga: Kako ti je ime? I odgovori Mu: Legeon mi je ime; jer nas je mnogo.

10. I moliše Ga veoma da ih ne šalje iz one okoline.

11. A onde po bregu paslo je veliko krdo svinja.

12. I moliše Ga svi djavoli govoreæi: Pošalji nas u svinje da u njih udjemo.

13. I dopusti im Isus odmah. I izašavši duhovi neèisti udjoše u svinje; i navali krdo s brega u more; a beše ih oko dve hiljade: i potopiše se u moru.

14. A svinjari pobegoše, i javiše u gradu i po selima. I izadjoše ljudi da vide šta je bilo.

15. I dodjoše k Isusu, i videše besnoga u kome je bio legeon gde sedi obuèen i pametan; i uplašiše se.

16. A oni što su videli kazaše im šta bi od besnoga i od svinja.

17. I poèeše Ga moliti da ide iz njihovih krajeva.

18. I kad udje u ladju, moljaše Ga onaj što je bio besan da bude s Njim.

19. A Isus ne dade mu, veæ mu reèe: Idi kuæi svojoj k svojima i kaži im šta ti Gospod uèini, i kako te pomilova.

20. I ode i poèe pripovedati u Deset gradova šta mu uèini Isus; i svi se divljahu.

21. I kad predje Isus u ladji opet na one strane, skupi se narod mnogi oko Njega; i beše kraj mora.

22. I gle, dodje jedan od starešina zbornièkih po imenu Jair; i videvši Ga pade pred noge Njegove.

23. I moljaše Ga vrlo govoreæi: Kæi je moja na samrti; da dodješ i da metneš na nju ruke da ozdravi i živi.

24. I podje s njim; i za Njim idjaše naroda mnogo i turkahu Ga.

25. I žena nekakva koja je dvanaest godina bolovala od teèenja krvi

26. I veliku muku podnela od mnogih lekara, i potrošila sve što je imala, i ništa joj nisu pomogli, nego još gore naèinili,

27. Kad je èula za Isusa, dodje u narodu sastrag, i dotaèe se haljine Njegove.

28. Jer govoraše: Ako se samo dotaknem haljina Njegovih ozdraviæu.

29. I odmah presahnu izvor krvi njene, i oseti u telu da ozdravi od bolesti.

30. I odmah Isus oseti u sebi silu što izadje iz Njega, i obazrevši se na narod reèe: Ko se to dotaèe mojih haljina?

31. I rekoše Mu uèenici Njegovi: Vidiš narod gde Te turka, pa pitaš: Ko se dotaèe mene?

32. I On se obaziraše da vidi onu koja to uèini.

33. A žena uplašivši se drhtaše, i znajuæi šta joj se dogodi, dodje i kleèe pred Njim, i kaza Mu svu istinu.

34. A On reèe joj: Kæeri! Vera tvoja pomože ti; idi s mirom, i budi zdrava od bolesti svoje.

35. Još On govoraše, a dodjoše od starešine zbornièkog govoreæi: Kæi tvoja umre; što veæ trudiš uèitelja?

36. A Isus odmah èuvši reè što rekoše reèe starešini: Ne boj se, samo veruj.

37. I ne dade za sobom iæi nikome osim Petra i Jakova i Jovana brata Jakovljevog.

38. I dodje u kuæu starešine zbornièkog, i vide vrevu i plaè i jauk veliki.

39. I ušavši reèe im: Šta ste uzavreli te plaèete? Devojka nije umrla, nego spava.

40. I podsmevahu Mu se. A On isteravši sve uze oca devojèinog i mater i koji behu s Njim, i udje gde ležaše devojka.

41. I uzevši devojku za ruku reèe joj: Talita kumi, koje znaèi: Devojko, tebi govorim, ustani.

42. I odmah usta devojka i hodjaše; a beše od dvanaest godina. I zaèudiše se èudom velikim.

43. I zapreti im vrlo da niko ne dozna za to, i reèe: Podajte joj nek jede.