Marko 15

1. I odmah ujutru uèiniše veæe glavari sveštenièki sa starešinama i književnicima, i sav sabor, i svezavši Isusa odvedoše Ga i predadoše Pilatu.

2. I upita Ga Pilat: Jesi li ti car judejski? A On odgovarajuæi reèe mu: Ti kažeš.

3. I tužahu Ga glavari sveštenièki vrlo.

4. A Pilat opet upita Ga govoreæi: Zar ništa ne odgovaraš? Gledaj šta svedoèe na tebe.

5. Ali Isus više ne odgovori ništa tako da se divljaše Pilat.

6. A o svakom prazniku puštaše im po jednog sužnja koga iskahu.

7. A beše jedan zatvoren, po imenu Varava, sa svojim drugarima koji su u buni prolili krv.

8. I povikavši narod stade iskati što im svagda èinjaše.

9. A Pilat im odgovori govoreæi: Hoæete li da vam pustim cara judejskog?

10. Jer znaše da su Ga iz zavisti predali glavari sveštenièki.

11. Ali glavari sveštenièki podgovoriše narod bolje Varavu da traže da im pusti.

12. A Pilat opet odgovarajuæi reèe im: A šta hoæete da èinim s tim što ga zovete carem judejskim?

13. A oni opet povikaše: Raspni ga.

14. A Pilat im reèe: A kakvo je zlo uèinio? A oni glasno vikahu: Raspni ga.

15. A Pilat želeæi ugoditi narodu pusti im Varavu, a Isusa šibavši predade da Ga razapnu.

16. A vojnici Ga odvedoše u sudnicu, i sazvaše svu èetu vojnika,

17. I obukoše Mu skerletnu kabanicu, i opletavši venac od trnja metnuše na Nj.

18. I stadoše Ga pozdravljati govoreæi: Zdravo, care judejski!

19. I bijahu Ga po glavi trskom, i pljuvahu na Nj, i padajuæi na kolena poklanjahu Mu se.

20. I kad Mu se narugaše, svukoše s Njega skerletnu kabanicu, i obukoše Ga u Njegove haljine i izvedoše Ga da Ga razapnu.

21. I nateraše nekog Simona iz Kirine, oca Aleksandrovog i Rufovog, koji idjaše iz polja, da Mu ponese krst.

22. I dovedoše Ga na mesto Golgotu, koje æe reæi: Kosturnica.

23. I davahu Mu da pije vino sa smirnom, a On ne uze.

24. I kad Ga razapeše, razdeliše haljine Njegove bacajuæi kocke za njih ko æe šta uzeti.

25. A beše sat treæi kad Ga razapeše.

26. I beše natpis Njegove krivice napisan: Car judejski.

27. I s Njim raspeše dva hajduka, jednog s desne, a jednog s leve strane Njemu.

28. I izvrši se pismo koje govori: i metnuše Ga medju zloèince.

29. I koji prolažahu, huljahu na Nj mašuæi glavama svojim i govoreæi: Aha! Ti što crkvu razvaljuješ i za tri dana naèinjaš,

30. Pomozi sam sebi i sidji s krsta.

31. Tako i glavari sveštenièki s književnicima rugahu se govoreæi jedan drugom: Drugima pomože, a sebi ne može pomoæi.

32. Hristos car Izrailjev neka sidje sad s krsta da vidimo, pa æemo mu verovati. I oni što behu s Njim razapeti rugahu Mu se.

33. A u šestom satu bi tama po svoj zemlji do sata devetog.

34. I u devetom satu povika Isus glasno govoreæi: Eloi! Eloi! Lama savahtani? Koje znaèi: Bože moj! Bože moj! Zašto si me ostavio?

35. I neko od onih što stajahu onde èuvši to govorahu: Eno zove Iliju.

36. A jedan otrèa te napuni sundjer octa, pa nataknuvši na trsku pojaše Ga govoreæi: Stanite da vidimo hoæe li doæi Ilija da ga skine.

37. A Isus povika glasno, i izdahnu.

38. I zavesa crkvena razdre se na dvoje s vrha do na dno.

39. A kad vide kapetan koji stajaše prema Njemu da s takvom vikom izdahnu, reèe: Zaista èovek ovaj Sin Božji beše.

40. A behu i žene koje gledahu izdaleka, medju kojima beše i Marija Magdalina i Marija Jakova malog i Josije mati, i Solomija,

41. Koje idjahu za Njim i kad beše u Galileji, i služahu Mu; i druge mnoge koje behu došle s Njim u Jerusalim.

42. I kad bi uveèe (jer beše petak, to jest uoèi subote),

43. Dodje Josif iz Arimateje, pošten savetnik, koji i sam carstvo Božje èekaše, i usudi se te udje k Pilatu i zaiska telo Isusovo.

44. A Pilat se zaèudi da je veæ umro; i dozvavši kapetana zapita ga: Je li davno umro?

45. I doznavši od kapetana, dade telo Josifu.

46. I kupivši platno, i skinuvši Ga, obavi platnom, i metnu Ga u grob koji beše iseèen u kamenu, i navali kamen na vrata od groba.

47. A Marija Magdalina i Marija Josijina gledahu gde Ga metahu.