Marko 6

1. I izadje odande, i dodje na svoju postojbinu; i za Njim idoše uèenici Njegovi.

2. I kad dodje subota, poèe uèiti u zbornici. I mnogi koji slušahu, divljahu se govoreæi: Otkud ovome to? I kakva mu je premudrost dana? I èudesa takva rukama njegovim èine se?

3. Nije li ovo drvodelja, sin Marijin, a brat Jakovljev i Josijin i Judin i Simonov? I nisu li sestre njegove ovde medju nama? I sablažnjavahu se o Njega.

4. A Isus reèe im: Nigde nije prorok bez èasti do na postojbini svojoj i u rodu i u domu svom.

5. I ne mogaše onde ni jedno èudo da uèini, osim što malo bolesnika isceli metnuvši na njih ruke.

6. I èudio se neverstvu njihovom. I idjaše po okolnim selima i uèaše.

7. I dozva dvanaestoricu, i poèe ih slati dva i dva, i davaše im vlast nad duhovima neèistim.

8. I zapovedi im da ništa ne uzimaju na put osim jednog štapa: ni torbe ni hleba ni novaca u pojasu;

9. Nego obuveni u opanke, i ne oblaèeæi dve haljine.

10. I reèe im: Gde udjete u dom onde ostanite dok ne izadjete odande.

11. I ako vas ko ne primi i ne posluša vas, izlazeæi odande otresite prah s nogu svojih za svedoèanstvo njima. Zaista vam kažem: lakše æe biti Sodomu i Gomoru u dan strašnog suda nego gradu onom.

12. I otišavši propovedahu da se treba kajati;

13. I djavole mnoge izgonjahu; i mazahu uljem mnoge bolesnike; i isceljivahu.

14. I zaèu car Irod za Isusa (jer Njegovo ime beše se razglasilo), i reèe: Jovan krstitelj iz mrtvih usta, zato èini èudesa.

15. Drugi govorahu: To je Ilija. A drugi govorahu: To je prorok ili kao koji od proroka.

16. A kad èu Irod, reèe: To je Jovan koga sam ja posekao, on usta iz mrtvih.

17. Jer ovaj Irod posla te uhvatiše Jovana, i svezavši baci ga u tamnicu Irodijade radi, žene Filipa brata svog, jer se oženi njom.

18. Jer Jovan govoraše Irodu: Ne možeš ti imati žene brata svog.

19. A Irodijada rasrdi se na njega, i htede da ga ubije, ali ne mogaše.

20. Jer se Irod bojaše Jovana znajuæi ga da je èovek pravedan i svet, i èuvaše ga; i mnogo koješta èinjaše kako mu on reèe, i rado ga slušaše.

21. I dogodi se dan zgodan, kad Irod na dan svog rodjenja davaše veèeru knezovima svojim i vojvodama i starešinama galilejskim.

22. I ušavši kæi Irodijadina i igravši i ugodivši Irodu i gostima njegovim reèe car devojci: Išti u mene šta god hoæeš, i daæu ti.

23. I zakle joj se: Šta god zaišteš u mene daæu ti, da bi bilo i do pola carstva mog.

24. A ona izašavši reèe materi svojoj: Šta æu iskati? A ona reèe: Glavu Jovana krstitelja.

25. I odmah ušavši brzo k caru zaiska govoreæi: Hoæu da mi daš, sad na krugu, glavu Jovana krstitelja.

26. I zabrinu se car, ali kletve radi i gostiju svojih ne hte joj odreæi.

27. I odmah posla car dželata, i zapovedi da donese glavu njegovu.

28. A on otišavši poseèe ga u tamnici, i donese glavu njegovu na krugu, i dade devojci, a devojka dade je materi svojoj.

29. I èuvši uèenici njegovi dodjoše i uzeše telo njegovo, i metnuše ga u grob.

30. I skupiše se apostoli k Isusu, i javiše Mu sve i šta uèiniše i šta ljude nauèiše.

31. I reèe im: Dodjite vi sami nasamo, i poèinite malo. Jer ih beše mnogo koji dolaze i odlaze, i ne imahu kad ni jesti.

32. I odoše na ladji u pusto mesto sami.

33. I videše ih ljudi kad idjahu, i poznaše ih mnogi, i pešice iz svih gradova stecahu se onamo, i prestigoše ih, i skupiše se oko Njega.

34. I izašavši Isus vide narod mnogi, i sažali Mu se, jer behu kao ovce bez pastira; i poèe ih uèiti mnogo.

35. I kad bi veæ pred noæ, pristupiše k Njemu uèenici Njegovi govoreæi: Pusto je mesto, a veæ je kasno;

36. Otpusti ih neka idu u okolna sela i palanke da kupe sebi hleba; jer nemaju šta jesti.

37. A On odgovarajuæi reèe im: Dajte im vi neka jedu. A oni rekoše: Jedino da idemo da kupimo za dvesta groša hleba, pa da im damo da jedu?

38. A On im reèe: Koliko hlebova imate? Idite i vidite. I videvši rekoše: Pet hlebova i dve ribe.

39. I zapovedi im da ih posade sve na gomile po zelenoj travi.

40. I posadiše se na gomile po sto i po pedeset.

41. I uzevši onih pet hlebova i dve ribe pogleda na nebo, i blagoslovi, pa prelomi hlebove, i dade uèenicima svojim da metnu ispred njih; i one dve ribe razdeli svima.

42. I jedoše svi, i nasitiše se.

43. I nakupiše komada dvanaest kotarica punih i od riba.

44. A beše onih što su jeli hlebove oko pet hiljada ljudi.

45. I odmah natera uèenike svoje da udju u ladju i da idu napred na one strane u Vitsaidu dok On otpusti narod.

46. I otpustivši ih ode na goru da se pomoli Bogu.

47. I uveèe beše ladja nasred mora, a On sam na zemlji.

48. I vide ih gde se muèe veslajuæi: jer im beše protivan vetar. I oko èetvrte straže noæne dodje k njima iduæi po moru; i htede da ih mimoidje.

49. A oni videvši Ga gde ide po moru mišljahu da je utvara, i povikaše;

50. Jer Ga svi videše i poplašiše se. I odmah progovori s njima, i reèe im: Ne bojte se, ja sam, ne plašite se.

51. I udje k njima u ladju, i utoli vetar; i vrlo se uplašiše, i divljahu se.

52. Jer ih ne nauèiše hlebovi; jer se beše srce njihovo okamenilo.

53. I prešavši dodjoše u zemlju genisaretsku; i stadoše u kraj.

54. I kad izadjoše iz ladje, odmah Ga poznaše ljudi.

55. I optrèavši sav onaj kraj, poèeše na odrima donositi bolesnike gde su èuli da je On.

56. I kud god idjaše u sela ili u gradove ili u palanke, na raskršæima metahu bolesnike i moljahu Ga da se barem skuta od haljine Njegove dotaknu: i ozdravljahu svi koji Ga se doticahu.