Luka 5

1. Jedanput pak, kad narod naleže k Njemu da slušaju reè Božiju On stajaše kod jezera genisaretskog,

2. I vide dve ladje gde stoje u kraju, a ribari behu izišli iz njih i ispirahu mreže:

3. I udje u jednu od ladja koja beše Simonova, i zamoli ga da malo odmakne od kraja; i sedavši uèaše narod iz ladje.

4. A kad presta govoriti, reèe Simonu: Hajde na dubinu, i bacite mreže svoje te lovite.

5. I odgovarajuæi Simon reèe Mu: Uèitelju! Svu noæ smo se trudili, i ništa ne uhvatismo: ali po Tvojoj reèi baciæu mrežu.

6. I uèinivši to uhvatiše veliko mnoštvo riba, i mreže im se prodreše.

7. I namagoše na društvo koje beše na drugoj ladji da dodju da im pomognu; i dodjoše, i napuniše obe ladje tako da se gotovo potope.

8. A kad vide Simon Petar, pripade ka kolenima Isusovim govoreæi: Izidji od mene, Gospode! Ja sam èovek grešan.

9. Jer beše ušao strah u njega i u sve koji behu s njim od mnoštva riba koje uhvatiše;

10. A tako i u Jakova i Jovana, sinove Zevedejeve, koji behu drugovi Simonovi. I reèe Isus Simonu: Ne boj se; odsele æeš ljude loviti.

11. I izvukavši obe ladje na zemlju ostaviše sve, i otidoše za Njim.

12. I kad beše Isus u jednom gradu, i gle, èovek sav u gubi: i videvši Isusa pade nièice moleæi Mu se i govoreæi: Gospode! Ako hoæeš možeš me oèistiti.

13. I pruživši ruku dohvati ga se. I reèe: Hoæu, oèisti se. I odmah guba spade s njega.

14. I On mu zapovedi da nikom ne kazuje: Nego idi i pokaži se svešteniku, i prinesi dar za oèišæenje svoje, kako je zapovedio Mojsije za svedoèanstvo njima.

15. Ali se glas o Njemu još veæma razlažaše, i mnoštvo naroda stecaše se da Ga slušaju i da ih isceljuje od njihovih bolesti.

16. A On odlažaše u pustinju i moljaše se Bogu.

17. I jedan dan uèaše On, i onde sedjahu fariseji i zakonici koji behu došli iz sviju sela galilejskih i judejskih i iz Jerusalima; i sila Gospodnja isceljivaše ih.

18. I gle, ljudi donesoše na odru èoveka koji beše uzet, i tražahu da ga unesu i metnu preda Nj;

19. I ne našavši kuda æe ga uneti od naroda, popeše se na kuæu i kroz krov spustiše ga s odrom na sredu pred Isusa.

20. I videvši veru njihovu reèe mu: Èoveèe! Opraštaju ti se gresi tvoji.

21. I poèeše pomišljati književnici i fariseji govoreæi: Ko je ovaj što huli na Boga? Ko može opraštati grehe osim jednog Boga?

22. A kad razume Isus pomisli njihove, odgovarajuæi reèe im: Šta mislite u srcima svojim?

23. Šta je lakše reæi: Opraštaju ti se gresi tvoji? Ili reæi: Ustani i hodi?

24. Nego da znate da vlast ima Sin èoveèiji na zemlji opraštati grehe, (reèe uzetome:) tebi govorim: ustani i uzmi odar svoj i idi kuæi svojoj.

25. I odmah ustade pred njima, i uze na èemu ležaše, i otide kuæi svojoj hvaleæi Boga.

26. I svi se zaprepastiše, i hvaljahu Boga, i napunivši se straha govorahu: Èuda se nagledasmo danas!

27. I potom izidje, i vide carinika po imenu Levija gde sedi na carini, i reèe mu: Hajde za mnom.

28. I ostavivši sve, ustade i podje za Njim.

29. I zgotovi Mu Levije kod kuæe svoje veliku èast; i beše mnogo carinika i drugih koji sedjahu s Njim za trpezom.

30. I vikahu na Njega književnici i fariseji govoreæi uèenicima Njegovim: Zašto s carinicima i grešnicima jedete i pijete?

31. I odgovarajuæi Isus reèe im: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni.

32. Ja nisam došao da dozovem pravednike nego grešnike na pokajanje.

33. A oni Mu rekoše: Zašto uèenici Jovanovi poste èesto i mole se Bogu, tako i farisejski; a tvoji jedu i piju?

34. A On im reèe: Možete li svatove naterati da poste dok je ženik s njima?

35. Nego æe doæi dani kad æe se oteti od njih ženik, i onda æe postiti u one dane.

36. Kaza im pak i prièu: Niko ne meæe zakrpe od nove haljine na staru haljinu, inaèe æe i novu razdreti, i staroj ne lièi šta je od novog.

37. I niko ne lije vino novo u mehove stare; inaèe prodre novo vino mehove i ono se prolije, i mehovi propadnu;

38. Nego vino novo u mehove nove treba liti, i oboje æe se saèuvati.

39. I niko pivši staro neæe odmah novog; jer veli: Staro je bolje.