Luka 16
1. A uèenicima svojim govorae: Bee jedan èovek bogat koji imae pristava, i toga oblagae kod njega da mu prosipa imanje,
2. I dozvavi ga reèe mu: ta ovo ja èujem za tebe? Daj raèun kako si kuæio kuæu: jer vie ne moe kuæom upravljati.
3. A pristav od kuæe reèe u sebi: ta æu èiniti? Gospodar moj uzima od mene upravljanje kuæe: kopati ne mogu, prositi stidim se.
4. Znam ta æu èiniti da bi me primili u kuæe svoje kad mi se oduzme upravljanje kuæe.
5. I dozvavi redom dunike gospodara svog reèe prvom: Koliko si duan gospodaru mom?
6. A on reèe: Sto oka ulja. I reèe mu: Uzmi pismo svoje i sedi brzo te napii pedeset.
7. A potom reèe drugom: A ti koliko si duan? A on reèe: Sto oka penice. I reèe mu: Uzmi pismo svoje i napii osamdeset.
8. I pohvali gospodar nevernog pristava to mudro uèini; jer su sinovi ovog veka mudriji od sinova videla u svom narataju.
9. I ja vama kaem: naèinite sebi prijatelje nepravednim bogatstvom, da bi vas kad osiromaite primili u veène kuæe.
10. Koji je veran u malom i u mnogom je veran; a ko je neveran u malom i u mnogom je neveran.
11. Ako dakle u nepravednom bogatstvu verni ne biste, ko æe vam u istinom verovati?
12. I ako u tudjem ne biste verni, ko æe vam dati vae?
13. Nikakav pak sluga ne moe dva gospodara sluiti; jer ili æe na jednog mrzeti, a drugog ljubiti, ili æe jednog voleti a za drugog ne mariti. Ne moete sluiti Bogu i bogatstvu.
14. A ovo sve sluahu i fariseji, koji behu srebroljupci, i rugahu Mu se.
15. I reèe im: Vi ste oni koji se gradite pravedni pred ljudima; ali Bog zna srca vaa; jer ta je u ljudi visoko ono je mrzost pred Bogom.
16. Zakon i proroci su do Jovana; odsele se carstvo Boije propoveda jevandjeljem, i svaki navaljuje da udje u njega.
17. Lake je, pak, nebu i zemlji proæi negoli jednoj titli iz zakona propasti.
18. Svaki koji puta enu svoju i uzima drugu, preljubu èini; i koji se eni putenicom, preljubu èini.
19. Èovek neki, pak, bee bogat, koji se oblaèae u skerlet i u svilu, i ivljae svaki dan gospodski i veseljae se.
20. A bee jedan siromah, po imenu Lazar, koji leae pred njegovim vratima gnojav,
21. I eljae da se nasiti mrvama koje padahu s trpeze bogatog; jo i psi dolaahu i lizahu gnoj njegov.
22. A kad umre siromah, odnesoe ga andjeli u naruèje Avraamovo; a umre i bogati, i zakopae ga.
23. I u paklu kad bee u mukama, podie oèi svoje i ugleda izdaleka Avraama i Lazara u naruèju njegovom,
24. I povikavi reèe: Oèe Avraame! Smiluj se na me i polji mi Lazara neka umoèi u vodu vrh od prsta svog, i da mi rashladi jezik; jer se muèim u ovom plamenu.
25. A Avraam reèe: Sinko! Opomeni se da si ti primio dobra svoja u ivotu svom, i Lazar opet zla; a sad se on tei, a ti se muèi.
26. I preko svega toga postavljena je medju nama i vama velika propast, da ovi koji bi hteli odovud k vama preæi, ne mogu, niti oni otuda k nama da prelaze.
27. Tada reèe: Molim te dakle, oèe, da ga poalje kuæi oca mog,
28. Jer imam pet braæe: neka im posvedoèi da ne bi i oni doli na ovo mesto muèenja.
29. Reèe mu Avraam: Oni imaju Mojsija i proroke, neka njih sluaju.
30. A on reèe: Ne, oèe Avraame! Nego ako im dodje ko iz mrtvih pokajaæe se.
31. A Avraam reèe mu: Ako ne sluaju Mojsija i proroke, da ko i iz mrtvih ustane neæe verovati.