Luka 12
1. Kad se na njih skupie hiljade naroda da stadoe gaziti jedan drugog, onda poèe najpre govoriti uèenicima svojim: Èuvajte se kvasca farisejskog, koji je licemerje.
2. Jer nita nije sakriveno to se neæe otkriti, ni tajno to se neæe doznati;
3. Jer ta u mraku rekoste, èuæe se na videlu; i ta na uho aptaste u kletima, propovedaæe se na krovovima.
4. Ali vam kaem, prijateljima svojim: ne bojte se od onih koji ubijaju telo i potom ne mogu nita vie uèiniti.
5. Nego æu vam kazati koga da se bojite: bojte se Onog koji ima vlast poto ubije baciti u pakao; da, kaem vam, Onog se bojte.
6. Ne prodaje li se pet vrabaca za dva dinara? I nijedan od njih nije zaboravljen pred Bogom.
7. A u vas je i kosa na glavi izbrojana. Ne bojte se dakle; vi ste bolji od mnogo vrabaca.
8. Nego vam kaem: koji god prizna mene pred ljudima priznaæe i Sin èoveèiji njega pred andjelima Boijim;
9. A koji se odreèe mene pred ljudima njega æe se odreæi pred andjelima Boijim.
10. I svaki koji reèe reè na Sina èoveèijeg oprostiæe mu se, a koji huli na Svetog Duha neæe mu se oprostiti.
11. A kad vas dovedu u zbornice i na sudove i pred poglavare, ne brinite se kako æete ili ta odgovoriti, ili ta æete kazati;
12. Jer æe vas Sveti Duh nauèiti u onaj èas ta treba reæi.
13. Reèe Mu pak neki iz naroda: Uèitelju! Reci bratu mom da podeli sa mnom dostojanje.
14. A On mu reèe: Èoveèe! Ko je mene postavio sudijom ili kmetom nad vama?
15. A njima reèe: Gledajte i èuvajte se od lakomstva; jer niko ne ivi onim to je suvie bogat.
16. Kaza im, pak, prièu govoreæi: U jednog bogatog èoveka rodi njiva.
17. I miljae u sebi govoreæi: ta æu èiniti? Nemam u ta sabrati svoju letinu.
18. I reèe: Evo ovo æu èiniti: pokvariæu itnice svoje i naèiniæu veæe; i onde æu sabrati sva svoja ita i dobro svoje;
19. I kazaæu dui svojoj: Duo! Ima mnogo imanje na mnogo godina; poèivaj, jedi, pij, veseli se.
20. A Bog njemu reèe: Bezumnièe! Ovu noæ uzeæe duu tvoju od tebe; a ta si pripravio èije æe biti?
21. Tako biva onome koji sebi teèe blago, a ne bogati se u Boga.
22. A uèenicima svojim reèe: Zato vam kaem: ne brinite se duom svojom ta æete jesti; ni telom u ta æete se obuæi:
23. Dua je pretenija od jela i telo od odela.
24. Pogledajte gavrane kako ne seju ni anju, koji nemaju podrume ni itnice, i Bog ih hrani: a koliko ste vi preteniji od ptica?
25. A ko od vas brinuæi se moe primaknuti rastu svom lakat jedan?
26. A kad ni najmanje ta ne moete, zato se brinete za ostalo?
27. Pogledajte ljiljane kako rastu: ne trude se, niti predu; ali ja vam kaem da ni Solomun u svoj slavi svojoj ne obuèe se kao jedan od njih.
28. A kad travu po polju, koja danas jeste, a sutra se u peæ baca, Bog tako odeva, a kamoli vas, maloverni!
29. I vi ne itite ta æete jesti ili ta æete piti, i ne brinite se;
30. Jer ovo sve itu i neznaboci ovog sveta; a Otac va zna da vama treba ovo.
31. Nego itite carstvo Boije, i ovo æe vam se sve dodati.
32. Ne boj se malo stado! Jer bi volja vaeg Oca da vam da carstvo.
33. Prodajte ta imate i dajte milostinju; naèinite sebi torbe koje neæe ovetati, haznu koja se nikad neæe isprazniti, na nebesima, gde se lupe ne prikuèuje niti moljac jede.
34. Jer gde je vae blago onde æe biti i srce vae.
35. Neka budu vaa bedra zapregnuta i sveæe zapaljene;
36. I vi kao ljudi koji èekaju gospodara svog kad se vrati sa svadbe da mu odmah otvore kako dodje i kucne.
37. Blago onim slugama koje nadje gospodar kad dodje, a oni strae. Zaista vam kaem da æe se zapregnuti, i posadiæe ih, i pristupiæe, te æe im sluiti.
38. I ako dodje u drugu strau, i u treæu strau dodje, i nadje ih tako, blago onim slugama.
39. Ali ovo znajte: kad bi znao domaæin u koji æe èas doæi lupe, èuvao bi i ne bi dao potkopati kuæu svoju.
40. I vi, dakle, budite gotovi: jer u koji èas ne mislite doæi æe Sin èoveèiji.
41. A Petar Mu reèe: Gospode! Govori li nama ovu prièu ili svima?
42. A Gospod reèe: Ko je dakle taj verni i mudri pristav kog postavi gospodar nad èeljadi svojom da im daje hranu na obrok?
43. Blago tom sluzi kog doavi gospodar njegov nadje da izvruje tako.
44. Zaista vam kaem: nad svim svojim imanjem postaviæe ga.
45. Ako li kae sluga u srcu svom: Neæe moj gospodar jo zadugo doæi; i stane biti sluge i slukinje, i jesti i piti, i opijati se;
46. Doæi æe gospodar toga sluge u dan kad se ne nada, i u èas kad ne misli, i raseæi æe ga, i deo njegov metnuæe s nevernima.
47. A onaj sluga koji zna volju gospodara svog, i nije se pripravio, niti uèinio po volji njegovoj, biæe vrlo bijen;
48. A koji ne zna pa zaslui boj, biæe malo bijen. Kome je god mnogo dano mnogo æe se iskati od njega; a kome predae najvie najvie æe iskati od njega.
49. Ja sam doao da bacim oganj na zemlju; i kako bi mi se htelo da se veæ zapalio!
50. Ali se meni valja krstiti krtenjem, i kako mi je teko dok se ne svri!
51. Mislite li da sam ja doao da dam mir na zemlju? Ne, kaem vam, nego razdor.
52. Jer æe, odsele, pet u jednoj kuæi biti razdeljeni, ustaæe tri na dva, i dva na tri.
53. Ustaæe otac na sina i sin na oca; mati na kæer i kæi na mater; svekrva na snahu svoju i snaha na svekrvu svoju.
54. A narodu govorae: Kad vidite oblak gde se die od zapada odmah kaete: Biæe dad; i biva tako.
55. I kad vidite jug gde duva kaete: Biæe vruæina; i biva.
56. Licemeri! Lice neba i zemlje umete poznavati, a vreme ovo kako ne poznajete?
57. Zato pak i sami od sebe ne sudite pravedno?
58. Jer kad ide sa svojim suparnikom knezu, gledaj ne bi li se na putu s njim poravnao da te ne pritegne sudiji, i sudija da te ne preda sluzi, i sluga da te ne baci u tamnicu.
59. Kaem ti: neæe odande iziæi dok ne da i poslednji dinar.