Luka 19
1. I kad udje u Jerihon i prolaae kroza nj,
2. I gle, èovek po imenu Zakhej, koji bee stareina carinièki, i bee bogat,
3. I iskae da vidi Isusa da Ga pozna; i ne mogae od naroda, jer bee malog rasta;
4. I potrèavi napred, pope se na dud da Ga vidi; jer Mu je onuda trebalo proæi.
5. I kad dodje Isus na ono mesto, pogledavi gore vide ga, i reèe mu: Zakheju! Sidji brzo; jer mi danas valja biti u tvojoj kuæi.
6. I sidje brzo; i primi Ga radujuæi se.
7. I svi, kad videe, vikahu na Njega govoreæi da grenom èoveku dodje u kuæu.
8. A Zakhej stade i reèe Gospodu: Gospode! Evo pola imanja svog daæu siromasima, i ako sam koga zaneo vratiæu onoliko èetvoro.
9. A Isus mu reèe: Danas dodje spasenje kuæi ovoj; jer je i ovo sin Avraamov.
10. Jer je Sin èoveèiji doao da nadje i spase ta je izgubljeno.
11. A kad oni to sluahu nastavi kazivati prièu; jer bee blizu Jerusalima, i miljahu da æe se odmah javiti carstvo Boije.
12. Reèe dakle: Jedan èovek od dobrog roda otide u daleku zemlju da primi sebi carstvo, i da se vrati.
13. Dozvavi pak deset svojih sluga dade im deset kesa, i reèe im: Trgujte dok se ja vratim.
14. I gradjani njegovi mrahu na njega, i poslae za njim poslanike govoreæi: Neæemo da on caruje nad nama.
15. I kad se on vrati, poto primi carstvo, reèe da dozovu one sluge kojima dade srebro, da vidi ta je koji dobio.
16. Tada dodje prvi govoreæi: Gospodaru! Kesa tvoja donese deset kesa.
17. I reèe mu: Dobro, dobri slugo; kad si mi u malom bio veran evo ti vlast nad deset gradova.
18. I dodje drugi govoreæi: Gospodaru! Kesa tvoja donese pet kesa.
19. A on reèe i onome: i ti budi nad pet gradova.
20. I treæi dodje govoreæi: Gospodaru! Evo tvoja kesa koju sam zavezao u ubrus i èuvao.
21. Jer sam se bojao tebe: jer si èovek tvrd: uzima ta nisi ostavio, i nje ta nisi sejao.
22. A gospodar mu reèe: Po tvojim æu ti reèima suditi, zli slugo! Znao si da sam ja tvrd èovek, uzimam ta nisam sejao:
23. Pa zato nisi dao moje srebro trgovcima, i ja doavi primio bih ga s dobitkom?
24. I reèe onima to stajahu pred njim: Uzmite od njega kesu i podajte onome to ima deset kesa.
25. I rekoe mu: Gospodaru! On ima deset kesa.
26. A on im odgovori: Jer vam kaem da æe se svakome koji ima dati: a od onog koji nema uzeæe se od njega i ono to ima.
27. A one moje neprijatelje koji nisu hteli da ja budem car nad njima, dovedite amo, i isecite preda mnom.
28. I kazavi ovo podje napred, i idjae gore u Jerusalim.
29. I kad se priblii Vitfazi i Vitaniji kod gore koja se zvae Maslinska, posla dvojicu od uèenika svojih
30. Govoreæi: Idite u to selo prema vama, i kad udjete u njega naæi æete magare privezano na koje nikakav èovek nikad nije usedao; odreite ga i dovedite.
31. I ako vas ko upita: Zato dreite: ovako mu kaite: Ono Gospodu treba.
32. A kad otidoe poslani, nadjoe kao to im kaza.
33. A kad oni dreahu magare rekoe im gospodari od njega: Zato dreite magare?
34. A oni rekoe: Ono Gospodu treba.
35. I dovedoe ga k Isusu, i bacie haljine svoje na magare, i posadie Isusa.
36. A kad idjae, prostirahu haljine svoje po putu.
37. A kad se priblii veæ da sidje s gore maslinske, poèe sve mnotvo uèenika u radosti hvaliti Boga glasno za sva èudesa to su videli,
38. Govoreæi: Blagosloven car koji ide u ime Gospodnje! Mir na nebu i slava na visini!
39. I neki fariseji iz naroda rekoe Mu: Uèitelju! Zapreti uèenicima svojim.
40. I odgovarajuæi reèe im: Kaem vam: ako oni uæute, kamenje æe povikati.
41. I kad se priblii, ugleda grad i zaplaka za njim
42. Govoreæi: Kad bi i ti znao u ovaj tvoj dan ta je za mir tvoj! Ali je sad sakriveno od oèiju tvojih.
43. Jer æe doæi dani na tebe, i okruiæe te neprijatelji tvoji opkopima, i opkoliæe te, i obuzeæe te sa sviju strana;
44. I razbiæe tebe i decu tvoju u tebi, i neæe ostaviti u tebi kamena na kamenu, zato to nisi poznao vreme u kome si pohodjen.
45. I uavi u crkvu stade izgoniti one to prodavahu u njoj i kupovahu,
46. Govoreæi im: U pismu stoji: Dom moj dom je molitve, a vi naèiniste od njega peæinu hajduèku.
47. I uèae svaki dan u crkvi. A glavari svetenièki i knjievnici i stareine narodne gledahu da Ga pogube.
48. I ne nalaahu ta bi Mu uèinili; jer sav narod idjae za Njim, i sluahu Ga.