Luka 24

1. A u prvi dan nedeljni dodjoše vrlo rano na grob, i donesoše mirise što pripraviše, i neke druge žene s njima;

2. Ali nadjoše kamen odvaljen od groba.

3. I ušavši ne nadjoše telo Gospoda Isusa.

4. I kad se one èudjahu tome, gle, dva èoveka staše pred njima u sjajnim haljinama;

5. A kad se one uplašiše i oboriše lica k zemlji, rekoše im: Što tražite Živoga medju mrtvima?

6. Nije ovde; nego ustade; opomenite se kako vam kaza kad beše još u Galileji,

7. Govoreæi da Sin èoveèiji treba da se preda u ruke ljudi grešnika i da se razapne i treæi dan da ustane.

8. I opomenuše se reèi Njegovih.

9. I vrativši se od groba javiše sve ovo jedanaestorici i svima ostalim.

10. A to beše Magdalina Marija i Jovana i Marija Jakovljeva i ostale s njima koje kazaše ovo apostolima.

11. I njima se uèiniše njihove reèi kao laž, i ne verovaše im.

12. A Petar ustavši otrèa ka grobu, i natkuèivši se vide same haljine gde leže, i otide èudeæi se u sebi šta bi.

13. I gle, dvojica od njih idjahu u onaj dan u selo koje beše daleko od Jerusalima šezdeset potrkališta i zvaše se Emaus.

14. A oni govorahu medju sobom o svima ovim dogadjajima.

15. I kad se oni razgovarahu i zapitkivahu jedan drugog, i Isus približi se, i idjaše s njima.

16. A oèi im se držahu da Ga ne poznaše.

17. A On im reèe: Kakav je to razgovor koji imate medju sobom iduæi, i što ste neveseli?

18. A jedan, po imenu Kleopa, odgovarajuæi reèe Mu: Zar si ti jedan od crkvara u Jerusalimu koji nisi èuo šta je u njemu bilo ovih dana?

19. I reèe im: Šta? A oni Mu rekoše: Za Isusa Nazareæanina, koji beše prorok, silan u delu i u reèi pred Bogom i pred svim narodom;

20. Kako Ga predadoše glavari sveštenièki i knezovi naši te se osudi na smrt, i razapeše Ga?

21. A mi se nadasmo da je On Onaj koji æe izbaviti Izrailja; ali svrh svega toga ovo je danas treæi dan kako to bi.

22. A uplašiše nas i žene neke od naših koje su bile rano na grobu,

23. I ne našavši tela njegovog dodjoše govoreæi da su im se andjeli javili koji su kazali da je On živ.

24. I idoše jedni od naših na grob, i nadjoše tako kao što i žene kazaše, ali Njega ne videše.

25. I On im reèe: O bezumni i sporog srca za verovanje svega što govoriše proroci!

26. Nije li to trebalo da Hristos pretrpi i da udje u slavu svoju?

27. I poèevši od Mojsija i od svih proroka kazivaše im šta je za Njega u svemu pismu.

28. I približiše se k selu u koje idjahu, i On èinjaše se da hoæe dalje da ide.

29. I oni Ga ustavljahu govoreæi: Ostani s nama, jer je dan nagao, i blizu je noæ. I udje s njima da noæi.

30. I kad sedjaše s njima za trpezom, uze hleb i blagoslovivši prelomi ga i dade im.

31. Tada se njima otvoriše oèi i poznaše Ga. I Njega nestade.

32. I oni govorahu jedan drugom: Ne goraše li naše srce u nama kad nam govoraše putem i kad nam kazivaše pismo?

33. I ustavši onaj èas, vratiše se u Jerusalim, i nadjoše u skupu jedanaestoricu i koji behu s njima,

34. Koji govorahu: Zaista ustade Gospod, i javi se Simonu.

35. I oni kazaše šta bi na putu, i kako Ga poznaše kad prelomi hleb.

36. A kad oni ovo govorahu, i sam Isus stade medju njima, i reèe im: Mir vam.

37. A oni se uplašiše, i poplašeni buduæi, mišljahu da vide duha.

38. I reèe im: Šta se plašite? I zašto takve misli ulaze u srca vaša?

39. Vidite ruke moje i noge moje: ja sam glavom; opipajte me i vidite; jer duh tela i kostiju nema kao što vidite da ja imam.

40. I ovo rekavši pokaza im ruke i noge.

41. A dok oni još ne verovahu od radosti i èudjahu se reèe im: Imate li ovde šta za jelo?

42. A oni Mu daše komad ribe peèene, i meda u saæu.

43. I uzevši izjede pred njima.

44. I reèe im: Ovo su reèi koje sam vam govorio još dok sam bio s vama, da sve treba da se svrši šta je za mene napisano u zakonu Mojsijevom i u prorocima i u psalmima.

45. Tada im otvori um da razumeju pismo.

46. I reèe im: Tako je pisano, i tako je trebalo da Hristos postrada i da ustane iz mrtvih treæi dan;

47. I da se propoveda pokajanje u ime Njegovo i oproštenje greha po svim narodima poèevši od Jerusalima.

48. A vi ste svedoci ovome.

49. I gle, ja æu poslati obeæanje Oca svog na vas; a vi sedite u gradu jerusalimskom dok se ne obuèete u silu s visine.

50. I izvede ih napolje do Vitanije, i podignuvši ruke svoje blagoslovi ih.

51. I kad ih blagosiljaše, odstupi od njih, i uznošaše se na nebo.

52. I oni Mu su pokloniše, i vratiše se u Jerusalim s velikom radošæu.

53. I behu jednako u crkvi hvaleæi i blagosiljajuæi Boga. Amin.