Knjiga o Sucima 8
1. A ljudi od plemena Jefremovog rekoe mu: ta nam to uèini te nas ne pozva kad podje u boj na Madijane? I vikahu na nj estoko.
2. A on im reèe: Pa ta sam uèinio tako kao vi? Nije li pabirèenje Jefremovo bolje nego berba Avijezerova?
3. Vama je u ruke dao Gospod knezove madijanske, Oriva i Ziva; pa ta ja mogoh uèiniti tako kao vi? Tada se utia duh njihov prema njemu kad tako govori.
4. A kad Gedeon dodje na Jordan, predje preko njega s trista ljudi koji behu s njim, a behu umorni goneæi.
5. Pa reèe ljudima Sokoæanima: Dajte nekoliko hlebova narodu koji ide za mnom, jer su umorni, a ja gonim Zeveja i Salmana careve madijanske.
6. A glavari sokotski rekoe mu: Je li pesnica Zevejeva i Salmanova veæ u tvojoj ruci da damo hleba tvojoj vojsci?
7. A Gedeon im reèe: Kad mi Bog preda Zeveja i Salmana u ruke, tada æu pomlatiti telesa vaa trnjem iz ove pustinje i draèom.
8. I otide odande u Fanuil, i reèe Fanuiljanima isto onako, a oni mu odgovorie kao to odgovorie ljudi u Sokotu.
9. Zato i ljudima Fanuiljanima reèe: Kad se vratim zdravo, razvaliæu tu kulu.
10. A Zevej i Salman behu u Karkoru, i vojska njihova s njima, oko petnaest hiljada, to ih god osta od sve vojske istoène; a pobijenih bee sto i dvadeset hiljada ljudi koji mahahu maèem.
11. I otide Gedeon preko onih to ive pod atorima, s istoka Novi i Jogveji, i udari na vojsku kad vojska stajae bezbrina.
12. A Zevej i Salman pobegoe, a on ih potera, i uhvati dva cara madijanska, Zeveja i Salmana, i raspudi svu vojsku.
13. I vrati se Gedeon sin Joasov iz boja pre sunèanog rodjaja.
14. I uhvati momka iz Sokota, i ispitiva ga; a on mu popisa knezove sokotske i stareine, sedamdeset i sedam ljudi.
15. Pa kad dodje k Sokoæanima, reèe: Evo Zeveja i Salmana, za koje mi se rugaste govoreæi: Je li pesnica Zevejeva i Salmanova veæ u tvojoj ruci, da damo hleba umornim ljudima tvojim?
16. I uzevi stareine onog mesta i trnja iz pustinje i draèe dade na njima ugled Sokoæanima.
17. I kulu fanuilsku razvali i pobi ljude tamonje.
18. Potom reèe Zeveju i Salmanu: Kakvi behu ljudi koje pobiste na Tavoru? A oni rekoe: Takvi kao ti; svaki bee na oèima kao carski sin.
19. A on reèe: To behu moja braæa, sinovi moje matere. Tako Gospod bio iv! Da ste ih ostavili u ivotu, ne bih vas pogubio.
20. Tada reèe Jeteru prvencu svom: Ustani, pogubi ih. Ali dete ne izvuèe maè svoj, jer se bojae, jer bee jo dete.
21. Tada reèe Zevej i Salman: Ustani ti, uloi na nas; jer kakav je èovek onakva mu je i snaga. I ustavi Gedeon pogubi Zaveja i Salmana, i uze meseèiæe koji behu o vratovima kamila njihovih.
22. Potom rekoe Izrailjci Gedeonu: Budi nam gospodar ti i sin tvoj i sin sina tvog, jer si nas izbavio iz ruke madijanske.
23. A Gedeon im reèe: Neæu vam ja biti gospodar, niti æe vam sin moj biti gospodar; Gospod æe vam biti Gospodar.
24. Jo im reèe Gedeon: Jedno æu iskati od vas: da mi date svaki grivnu od plena svog. A grivne imahu zlatne, jer behu Ismailjci.
25. I odgovorie: Daæemo drage volje. I razastrvi haljinu bacie na nju grivne, svaki od plena svog.
26. I bee na meru zlatnih grivana to iziska hiljadu i sedam stotina sikala zlata, osim meseèiæa i lanèiæa i haljina skerletnih, to noahu carevi madijanski, i osim litarova, to behu oko vrata kamila njihovih.
27. I Gedeon naèini od toga opleæak, i ostavi ga u svom gradu Ofri; i onde sav Izrailj stade èiniti preljubu za njim, i bi Gedeonu i domu njegovom zamka.
28. Tako bie pokoreni Madijani pred sinovima Izrailjevim, i vie ne digoe glave. I zemlja bi mirna èetrdeset godina za veka Gedeonovog.
29. I otiavi Jeroval sin Joasov osta u svojoj kuæi.
30. I imae Gedeon sedamdeset sinova, koji izidjoe od bedara njegovih, jer imae mnogo ena.
31. I inoèa njegova, koja bee u Sihemu, i ona mu rodi sina, i nade mu ime Avimeleh.
32. Potom umre Gedeon sin Joasov u dobroj starosti, i bi pogreben u grobu Joasa oca svog Avijezerita u Ofri.
33. I kad umre Gedeon, opet sinovi Izrailjevi èinie preljubu za Valima, i postavie sebi Val-Verita za boga.
34. I ne seæae se sinovi Izrailjevi Gospoda Boga svog, koji ih je izbavio iz ruku svih neprijatelja njihovih unaokolo.
35. I ne uèinie milosti domu Jerovala Gedeona prema svemu dobru to je on uèinio Izrailju.