Knjiga o Sucima 21
1. A sinovi Izrailjevi behu se zakleli u Mispi rekavi: Nijedan izmedju nas da ne da kæeri svoje za enu sinu Venijaminovom.
2. Zato otide narod k domu Bojem, i ostae onde do veèeri pred Bogom, i podigavi glas svoj plakae vrlo,
3. I rekoe: Zato se, Gospode Boe Izrailjev, dogodi ovo u Izrailju, danas da nestane jednog plemena iz Izrailja?
4. I sutra dan urani narod, i naèini onde oltar, i prinesoe rtve paljenice i rtve zahvalne.
5. Tada rekoe sinovi Izrailjevi: Ima li ko da nije doao na zbor iz svih plemena Izrailjevih ka Gospodu? Jer se behu teko zakleli za onog ko ne dodje u Mispu ka Gospodu rekavi: Da se pogubi.
6. Jer se sinovima Izrailjevim saali za Venijaminom bratom njihovim, i rekoe: Danas se istrebi jedno pleme iz Izrailja.
7. ta æemo èiniti s onima to su ostali da bi imali ene, kad se zaklesmo Gospodom da im ne damo kæeri svojih za ene?
8. Pa rekoe: Ima li ko iz plemena Izrailjevih da nije doao u Mispu ka Gospodu? I gle, ne bee doao na vojsku, na zbor, niko iz Javisa Galadovog.
9. Jer kad se narod prebroja, gle, ne bee onde nijednog od onih koji ive u Javisu Galadovom.
10. Zato posla zbor onamo dvanaest hiljada hrabrih ljudi, i zapovedi im govoreæi: Idite i pobijte stanovnike u Javisu Galadovom otrim maèem i ene i decu.
11. Ovo æete dakle uèiniti: sve mukinje i sve enskinje to je poznalo èoveka pobijte.
12. I nadjoe medju stanovnicima Javisa Galadovog èetiri stotine devojaka, koje ne behu poznale èoveka, i dovedoe ih u logor u Silom, koji je u zemlji hananskoj.
13. Tada posla sav zbor, te govorie sinovima Venijaminovim koji behu u steni Rimonu, i objavie im mir.
14. Tako se vratie sinovi Venijaminovi u to vreme, i dadoe im ene koje ostavie u ivotu izmedju ena iz Javisa Galadovog; ali ih ne bee dosta za njih.
15. A narodu bee ao Venijamina to Gospod okrnji plemena Izrailjeva.
16. Pa rekoe stareine od zbora: ta æemo èiniti s ovima to su ostali da bi imali ene? Jer su izginule ene u plemenu Venijaminovom.
17. Potom rekoe: Nasledstvo Venijaminovo pripada onima to su ostali, da se ne bi zatrlo pleme iz Izrailja.
18. A mi im ne moemo dati ena izmedju kæeri svojih; jer su se zakleli sinovi Izrailjevi rekavi: Da je proklet ko da enu sinovima Venijaminovim.
19. Potom rekoe: Evo, godinji je praznik Gospodnji u Silomu, koji je sa severa Vetilju, k istoku, na putu koji ide od Vetilja u Sihem, i s juga Levoni.
20. I zapovedie sinovima Venijaminovim govoreæi: Idite, i zasedite po vinogradima.
21. I pazite: Pa kad izidju kæeri silomske da igraju, izidjite iz vinograda i otmite svaki sebi enu izmedju kæeri silomskih; i idite u zemlju Venijaminovu.
22. A kad dodju oci njihovi ili braæa njihova k nama da se sude, mi æemo im kazati: Smilujte im se nas radi, jer u ovom ratu nismo zarobili ene za svakog njih; a vi im niste dali, i tako neæete biti krivi.
23. Tada sinovi Venijaminovi uèinie tako, i dovedoe ene prema broju svom izmedju igraèica koje otee, i otiavi vratie se na nasledstvo svoje, i sazidae opet gradove i naselie se u njima.
24. I tako razidjoe se sinovi Izrailjevi odande u ono vreme svaki u svoje pleme i u porodicu svoju, i otidoe odande svaki na svoje nasledstvo.
25. U ono vreme ne bee cara u Izrailju; svaki èinjae ta mu bee drago.