Knjiga o Sucima 16

1. Potom otide Samson u Gazu, i onde vide jednu ženu kurvu, i udje k njoj.

2. I ljudima u Gazi bi kazano: Dodje Samson ovamo. I opkoliše i vrebaše ga celu noæ na vratima gradskim; i stajahu u potaji celu noæ govoreæi: Dok svane, ubiæemo ga.

3. Ali Samson spavav do ponoæi usta u ponoæi, i šèepa vrata gradska s oba dovratka i išèupa ih s prevornicom zajedno, i metnu ih na ramena i odnese na vrh gore koja je prema Hevronu.

4. Posle toga zamilova devojku na potoku Soriku, kojoj beše ime Dalida.

5. I dodjoše k njoj knezovi filistejski i rekoše joj: Prevari ga i iskušaj gde mu stoji velika snaga i kako bi smo mu dosadili da ga svežemo i savladamo; a mi æemo ti dati svaki po hiljadu i sto srebrnika.

6. I Dalida reèe Samsonu: Hajde kaži mi gde stoji tvoja velika snaga i èim bi se mogao svezati i savladati.

7. A Samson joj reèe: Da me svežu u sedam gužava sirovih neosušenih, onda bih izgubio snagu i bio kao i drugi èovek.

8. I donesoše joj knezovi filistejski sedam gužava sirovih, još neosušenih, i ona ga sveza njima.

9. A kod nje beše zaseda u sobi; i ona mu reèe: Eto Filisteja na te, Samsone! A on pokida gužve, kao što se kida konac od kudelje kad oseti vatru; i ne dozna se za snagu njegovu.

10. Potom reèe Dalida Samsonu: Gle, prevario si me, i slagao si mi; nego hajde kaži mi èim bi se mogao svezati.

11. A on joj reèe: Da me dobro svežu novim užima kojima nije ništa radjeno, tada bih izgubio snagu i bio bih kao drugi èovek.

12. I Dalida uze nova uža, i sveza ga njima, pak mu reèe: Eto Filisteji na te Samsone! A zaseda beše u sobi. A on raskide s ruku uža kao konac.

13. Tada reèe Dalida Samsonu: Jednako me varaš i lažeš mi; kaži mi èim bi se mogao svezati? A on joj reèe: Da sedam pramena kose na glavi mojoj priviješ na vratilo.

14. I ona zaglavivši vratilo kocem, reèe: Evo Filisteja na te, Samsone! A on se probudi od sna, i istrže kolac i osnovu i vratilo.

15. Opet mu ona reèe: Kako možeš govoriti: Ljubim te, kad srce tvoje nije kod mene? Veæ si me tri puta prevario ne hoteæi mi kazati gde ti je velika snaga.

16. I ona mu dosadjivaše svojim reèima svaki dan i navaljivaše na nj, i duša mu prenemože da umre.

17. Te joj otvori celo srce svoje, i reèe joj: Britva nije nikad prešla preko glave moje, jer sam nazirej Božji od utrobe matere svoje; da se obrijem, ostavila bi me snaga moja i oslabio bih, i bio bih kao svaki èovek

18. A Dalida videæi da joj je otvorio celo srce svoje, posla i pozva knezove filistejske poruèivši im: Hodite sada, jer mi je otvorio celo srce svoje. Tada dodjoše knezovi filistejski k njoj i donesoše novce u rukama svojim.

19. A ona ga uspava na krilu svom, i dozva èoveka te mu obrija sedam pramena kose s glave, i ona ga prva svlada kad ga ostavi snaga njegova.

20. I ona reèe: Eto Filisteja na te, Samsone! A on probudivši se od sna reèe: Izaæi æu kao i pre i oteæu se; jer ne znaše da je Gospod odstupio od njega.

21. Tada ga uhvatiše Filisteji, i iskopaše mu oèi, i odvedoše ga u Gazu i okovaše ga u dvoje verige bronzane; i meljaše u tamnici.

22. A kosa na glavi njegovoj poèe rasti kao što je bila kad ga obrijaše.

23. I knezovi filistejski skupiše se da prinesu veliku žrtvu Dagonu bogu svom, i da se provesele, pa rekoše: Predade nam bog naš u ruke naše Samsona neprijatelja našeg.

24. Takodje i narod videvši ga hvaljaše boga svog govoreæi: Predade nam bog naš u ruke naše neprijatelja našeg i zatiraèa zemlje naše i koji pobi tolike izmedju nas.

25. I kad se razveseli srce njihovo rekoše: Zovite Samsona da nam igra. I dozvaše Samsona iz tamnice da im igra, i namestiše ga medju dva stuba.

26. Tada Samson reèe momku koji ga držaše za ruku: Pusti me, da opipam stubove na kojima stoji kuæa, da se naslonim na njih.

27. A kuæa beše puna ljudi i žena i svi knezovi filistejski behu onde; i na krovu beše oko tri hiljade ljudi i žena, koji gledahu kako Samson igra.

28. Tada Samson zavapi ka Gospodu i reèe: Gospode, Gospode! Opomeni me se, molim te, i ukrepi me, molim te, samo sada, o Bože! Da se osvetim jedanput Filistejima za oba oka svoja.

29. I zagrli Samson dva stuba srednja, na kojima stajaše kuæa, i nasloni se na njih, na jedan desnom a na drugi levom rukom svojom.

30. Pa onda reèe Samson: Neka umrem s Filistejima. I naleže jako, i pade kuæa na knezove i na sav narod koji beše u njoj; i bi mrtvih koje pobi umiruæi više nego onih koje pobi za života svog.

31. Posle dodjoše braæa njegova i sav dom oca njegovog, i uzeše ga, i vrativši se pogreboše ga izmedju Saraje i Estola u grobu Manoja oca njegovog. A on bi sudija Izrailju dvadeset godina.