Knjiga o Sucima 13
1. A sinovi Izrailjevi opet èinie to je zlo pred Gospodom, i Gospod ih dade u ruke Filistejima za èetrdeset godina.
2. A bee jedan èovek od Saraje od plemena sinova Danovih, po imenu Manoje, i ena mu bee nerotkinja, i ne radjae.
3. Toj eni javi se andjeo Gospodnji i reèe joj: Gle, ti si sad nerotkinja, i nisi radjala; ali æe zatrudneti i rodiæe sina.
4. Nego sada èuvaj se da ne pije vino ni silovito piæe, i da ne jede nita neèisto.
5. Jer gle, zatrudneæe, i rodiæe sina, i britva da ne predje po njegovoj glavi, jer æe dete biti nazirej Boji od utrobe materine, i on æe poèeti izbavljati Izrailja iz ruku filistejskih.
6. I ena dodje i reèe muu svom govoreæi: Èovek Boji dodje k meni, i lice mu bee kao lice andjela Bojeg, vrlo strano; ali ga ne zapitah odakle je, niti mi on kaza svoje ime.
7. Nego mi reèe: Gle, ti æe zatrudneti, i rodiæe sina; zato sada ne pij vino ni silovito piæe i ne jedi nita neèisto; jer æe dete biti nazirej Boji od utrobe materine pa do smrti.
8. Tada se Manoje pomoli Gospodu i reèe: O Gospode! Neka opet dodje k nama èovek Boji, kog si slao, da nas nauèi ta æemo èiniti sa detetom, kad se rodi.
9. I uslii Gospod glas Manojev; i dodje opet andjeo Gospodnji k eni kad sedjae u polju; a Manoje mu njen ne bee kod nje.
10. Tada ena bre otrèa i javi muu svom govoreæi mu: Evo, javi mi se onaj èovek, koji mi je pre dolazio.
11. A Manoje ustavi podje sa enom svojom; i kad dodje k èoveku, reèe mu: Jesi li ti onaj èovek to je govorio ovoj eni? On odgovori: Jesam.
12. A Manoje reèe: Kad bude ta si kazao, kako æe biti pravilo za dete i ta æe èiniti s njim?
13. A andjeo Gospodnji reèe Manoju: ena neka se èuva od svega to sam joj kazao.
14. Neka ne jede nita to dolazi s vinove loze, i vino ni silovito piæe neka ne pije, i nita neèisto neka ne jede. ta sam joj zapovedio sve neka dri.
15. Tada reèe Manoje andjelu Gospodnjem: Radi bismo te ustaviti da ti zgotovimo jare,
16. A andjeo Gospodnji odgovori Manoju: Da me i ustavi, neæu jesti tvoje jelo; nego ako hoæe zgotovi rtvu paljenicu, prinesi je Gospodu. Jer Manoje nije znao da je andjeo Gospodnji.
17. Opet reèe Manoje andjelu Gospodnjem: Kako ti je ime? Da ti zahvalimo kad se zbude ta si rekao.
18. A andjeo Gospodnji odgovori mu: to pita za ime moje? Èudno je.
19. Tada Manoje uze jare i dar, i prinese Gospodu na steni; a andjeo uèini èudo pred Manom i enom njegovom;
20. Jer kad se podie plamen s oltara k nebu, andjeo Gospodnji podie se u plamenu s oltara; a Manoje i ena njegova videæi to padoe nièice na zemlju;
21. A andjeo se Gospodnji ne javi vie Manoju ni eni njegovoj. Tada Manoje razume da je andjeo Gospodnji.
22. I reèe Manoje eni svojoj: Zacelo æemo umreti, jer videsmo Boga.
23. A ena mu reèe: Kad bi hteo Bog da nas ubije, ne bi primio iz naih ruku rtvu paljenicu ni dar, niti bi nam pokazao sve ovo, niti bi nam sad objavio takve stvari.
24. I tako ta ena rodi sina, i nade mu ime Samson; i dete odraste, i Gospod ga blagoslovi.
25. I duh Gospodnji poèe hoditi s njim po logoru Danovom, izmedju Saraje i Estaola.