Knjiga o Sucima 18
1. U to vreme ne bee cara u Izrailju, i u to vreme pleme Danovo traae sebi nasledstvo gde bi nastavalo, jer mu dotada ne bee dopalo nasledstvo medju plemenima Izrailjevim.
2. Zato poslae sinovi Danovi iz porodice svoje pet ljudi izmedju sebe, hrabre ljude od Saraje i Estaola, da uhode zemlju i dobro razmotre, i rekoe im: Idite, razmotrite zemlju. I oni otidoe u goru Jefremovu u kuæu Miinu i zanoæie onde.
3. I kad behu kod kuæe Miine, poznae glas onog mladiæa Levita, i svrativi se onamo rekoe mu: Ko te dovede ovamo? I ta radi tu? I ta æe tu?
4. A on im reèe: Tako i tako uèini mi Miha, i najmi me da mu budem svetenik.
5. A oni mu rekoe: Upitaj Boga da znamo hoæe li nam biti sreæan put na koji podjosmo.
6. A svetenik im reèe: Idite s mirom; po volji je Gospodu put kojim idete.
7. I tako poavi onih pet ljudi dodjoe u Lais, i videe tamonji narod gde ivi bez straha po obièaju sidonskom, mirno i bez straha, i da nema nikoga u zemlji ko bi im èim god dosadjivao ili otimao vlast, i da su daleko od Sidonjana niti imaju ta s kim.
8. Pa kad se vratie k braæi svojoj u Saraju i Estaol, rekoe im braæa: ta je?
9. A oni rekoe: Ustajte da idemo na njih; jer videsmo zemlju, i vrlo je dobra. I vi ne marite? Nemojte se leniti, nego pohitajte da uzmete zemlju.
10. Kad dodjete, doæi æete k narodu bezbrinom i u zemlju prostranu; jer je predade Bog u nae ruke; to je mesto gde nema nedostataka ni u èem to ima na zemlji.
11. Tada podjoe odande iz Saraje i Estaola est stotina ljudi od porodice Danove naoruanih.
12. I otiavi stadoe u logor kod Kirijat-Jarima u Judi; zato se prozva ono mesto Mahane-Dan do danas, i jeste iza Kirijat-Jarima.
13. A odande poavi u goru Jefremovu dodjoe u kuæu Miinu.
14. Tada progovorie petorica to behu ili da uhode zemlju laisku, i rekoe braæi svojoj: Znate li da u ovim kuæama ima opleæak i likovi, i lik rezan i lik liven? Sada dakle gledajte ta æete raditi.
15. A oni svrativi se onamo udjoe u kuæu gde bee mladiæ Levit, u kuæu Miinu, i upitae ga za zdravlje.
16. A est stotina ljudi naoruanih od sinova Danovih stadoe pred vratima.
17. A pet ljudi to behu ili da uhode zemlju otiavi udjoe i uzee lik rezan i opleæak i likove i lik liven; a svetenik stajae na vratima sa est stotina ljudi naoruanih.
18. I oni to udjoe u kuæu Miinu kad uzee lik rezani, opleæak, likove i lik liveni, svetenik im reèe: ta radite?
19. A oni mu rekoe: Æuti, metni ruku na usta, pa hajde s nama, i budi nam otac i svetenik. ta ti je bolje, biti svetenik kuæi jednog èoveka ili biti svetenik plemenu i porodici u Izrailju?
20. I svetenik se obradova u srcu, i uze opleæak i likove i lik rezani, i udje medju narod.
21. I okrenuvi se podjoe pustivi decu i stoku i zaklade napred.
22. A kad behu daleko od kuæe Miine, onda ljudi koji ivljahu u kuæama blizu kuæe Miine skupie se i podjoe u poteru za sinovima Danovim.
23. I vikae za sinovima Danovim, a oni obazrevi se rekoe Mii: ta ti je, te si skupio tolike ljude?
24. A on reèe: Uzeli ste moje bogove koje sam naèinio, i svetenika, pa otidoste. ta jo imam? Pa jo kaete: ta ti je?
25. A sinovi Danovi rekoe mu: Nemoj da ti se èuje glas za nama, da ne bi udarili na vas ljudi gnevni, te æe izgubiti duu svoju i duu doma svog.
26. I sinovi Danovi otidoe svojim putem, a Miha, videæi da su jaèi od njega vrati se i otide kuæi svojoj.
27. I oni uzevi ta bee naèinio Miha, i svetenika, kog imae, dodjoe u Lais k narodu mirnom i bezbrinom; pa ih isekoe otrim maèem, a grad upalie ognjem.
28. I ne bee nikoga da ih izbavi; jer behu daleko od Sidona i ne imahu nita ni s kim; a grad bee u dolini koja je kod Vet-Reova. Posle sazidae grad i naselie se u njemu.
29. I nazvae grad Dan po imenu Dana oca svog, koji se rodi Izrailju; a pre se grad zvae Lais.
30. I sinovi Danovi namestie sebi onaj lik rezani; a Jonatan sin Girsona Manasijinog i sinovi njegovi behu svetenici plemenu Danovom dokle se god ne iseli iz zemlje.
31. I nameten im stajae onaj lik rezani, koji naèini Miha, za sve vreme dokle dom Boji bee u Silomu.