Knjiga o Sucima 15
1. A posle nekoliko dana, o peniènoj etvi, dodje Samson da pohodi enu svoju donesavi joj jare, i reèe: Idem k eni svojoj u lonicu. Ali mu otac njen ne dade da udje.
2. Jer reèe otac njen: Ja miljah zacelo da ti nije po volji, pa je dadoh drugu tvom; nego mladja sestra njena nije li lepa od nje? Uzmi nju mesto one.
3. A Samson im reèe: Ja neæu biti kriv Filistejima kad im uèinim zlo.
4. I otiavi Samson uhvati trista lisica, i uze luèa, i sveza po dve u repove, i metnu po jedan luè medju dva repa.
5. Pa zapali luèeve, i pusti u letinu filistejsku, i popali letinu ponjevenu i neponjevenu, i vinograde i maslinike.
6. Tada Filisteji rekoe: Ko je to uèinio? I odgovorie: Samson zet Tamnaæaninov, jer mu uze enu i dade je drugu njegovom. Tada dodjoe Filisteji i spalie ognjem nju i oca njenog.
7. A Samson im reèe: Ako ste i uèinili tako, opet æu vam se osvetiti, pa æu se onda okaniti.
8. I polomi ih ljuto nogama po bedrima: Potom otide i nastani se u peæini od stene Itama
9. Tada izidjoe Filisteji i stadoe u logor prema Judi, i rairie se do Lehije.
10. A ljudi od Judina rekoe: to ste izali na nas? I odgovorie: Izali smo da sveemo Samsona i da mu uèinimo kako je on nama uèinio.
11. Tada izidje tri hiljade ljudi iz Judina k peæini u steni Itamu, i rekoe Samsonu: Ne zna li da Filisteji vladaju nad nama? A on im reèe: Kako su oni meni uèinili tako ja uèinih njima.
12. Oni mu rekoe: Doli smo da te sveemo i predamo u ruke Filistejima. A Samson im reèe: Zakunite mi se da neæete vi uloiti na me.
13. Oni mu odgovorie i rekoe: Neæemo; nego æemo te samo svezati i predati u njihove ruke, ali te neæemo pogubiti. I svezae ga u dva nova ua i odvedoe ga iz stene.
14. I kad on dodje do Lehije, Filisteji ga sretoe vièuæi od radosti; a Duh Gospodnji sidje na nj, i ua na rukama njegovim postae kao konci izgoreli od vatre, i spadoe sveze s ruku njegovih.
15. I on nadje èeljust magareæu jo sirovu, i pruivi ruku svoju uze je, i pobi njom hiljadu ljudi.
16. Potom reèe Samson: Èeljuæu magareæom jednu gomilu, dve gomile, èeljuæu magareæom pobih hiljadu ljudi.
17. A kad izreèe, baci èeljust iz ruke svoje, i nazva ono mesto Ramat-Lehija.
18. I bee edan jako, te zavapi ka Gospodu i reèe: Ti si uèinio rukom sluge svog ovo izbavljenje veliko; a sad hoæu li umreti od edji, ili æu pasti u ruke neobrezanima?
19. Tada Bog rascepi stenu u Lehiji, i poteèe voda iz nje, te se napi, i povrati mu se duh i oive. Zato se prozva onaj izvor En-Akore, koji je u Lehiji do dananjeg dana.
20. I bi sudija Izrailju za vremena filistejskog dvadeset godina.