Druga knjiga o Kraljevima 8
1. I govori Jelisije eni kojoj sina povrati u ivot, i reèe: Ustani i idi s domom svojim, i skloni se gde moe; jer je Gospod dozvao glad koja æe doæi i biti na zemlji sedam godina.
2. A ena usta, i uèini kako reèe èovek Boji, jer otide s domom svojim i osta u zemlji filistejskoj sedam godina.
3. A kad prodje sedam godina, vrati se ena iz zemlje filistejske, i otide da moli cara za kuæu svoju i za njivu svoju.
4. A car govorae s Gijezijem, momkom èoveka Boijeg, i reèe: Pripovedi mi sva velika dela koja je uèinio Jelisije.
5. A kad on pripovedae caru kako je mrtvog oiveo, gle, ena, kojoj je sina oiveo, stade moliti cara za kuæu svoju i za njivu svoju. A Gijezije reèe: Gospodaru moj, care, ovo je ona ena i ovo je sin njen, kog je Jelisije oiveo.
6. Tada car zapita enu, i ona mu pripovedi. I car joj dade jednog dvoranina i reèe mu: Vrati joj sve to je njeno i sve prihode od njiva od dana kad je ostavila zemlju sve do sada.
7. Posle toga dodje Jelisije u Damask, a car sirski Ven-Adad bee bolestan, i javie mu govoreæi: Doao je èovek Boji ovamo.
8. A car reèe Azailu: Uzmi sa sobom dar i idi na susret èoveku Boijem, i preko njega pitaj Gospoda hoæu li ozdraviti od ove bolesti.
9. Tada otide Azailo na susret njemu ponesavi dar, svakojakih dobrih stvari iz Damaska natovarenih na èetrdeset kamila; i doavi stade pred njim i reèe: Sin tvoj Ven-Adad car sirski posla me k tebi govoreæi: Hoæu li ozdraviti od ove bolesti?
10. A Jelisije mu reèe: Idi, reci mu: Ozdraviæe; ali mi je Gospod pokazao da æe umreti.
11. I uprvi oèi u nj gledae dugo i zaplaka se èovek Boji.
12. A Azailo mu reèe: to plaèe gospodar moj? A on reèe: Jer znam kakvo æe zlo uèiniti sinovima Izrailjevim, gradove æe njihove paliti ognjem, i mladiæe æe njihove seæi maèem, i decu æe njihovu razbijati i trudne ene njihove rastrzati.
13. A Azailo reèe: A ta je sluga tvoj, pas, da uèini tako veliku stvar? A Jelisije mu reèe: Pokazao mi je Gospod da æe ti biti car u Siriji.
14. Tada otiavi od Jelisija dodje ka gospodaru svom; a on mu reèe: ta ti reèe Jelisije? A on odgovori: Reèe mi da æe ozdraviti.
15. Ali sutradan uze Azailo pokrivaè i zamoèivi ga u vodu prostre mu po licu, te umre. A na njegovo mesto zacari se Azailo.
16. Pete godine carovanja Jorama, sina Ahavovog nad Izrailjem, kad Josafat bee car Judin, poèe carovati Joram, sin Josafatov car Judin.
17. Imae trideset i dve godine kad poèe carovati, i carova osam godina u Jerusalimu.
18. I hodjae putem careva Izrailjevih, kao to je èinio dom Ahavov; jer kæi Ahavova bee mu ena, te on èinjae to je zlo pred Gospodom.
19. Ali Gospod ne hte zatrti Judina radi Davida sluge svog, kao to mu bee rekao da æe mu dati videlo izmedju sinova njegovih doveka.
20. Za njegovog vremena odvre se Edom da ne bude pod Judom, i postavi cara nad sobom.
21. Zato otide Joram u Sir i sva kola njegova s njim; i usta noæu i udari na Edomce, koji ga behu opkolili, i na zapovednike od kola, i pobee narod u svoje atore.
22. Ipak se odvrgoe Edomci da ne budu pod Judom, do dananjeg dana. U isto vreme odmetnu se i Livna.
23. A ostala dela Joramova i sve to je èinio, nije li to zapisano u dnevniku careva Judinih?
24. I Joram poèinu kod otaca svojih, i bi pogreben kod otaca svojih u gradu Davidovom. A na njegovo se mesto zacari sin njegov Ohozija.
25. Godine dvanaeste carovanja Jorama, sina Ahavovog, nad Izrailjem poèe carovati Ohozija sin Joramov, car Judin.
26. Imae Ohozija dvadeset i dve godine kad se zacari, i carova godinu dana u Jerusalimu. Materi mu bee ime Gotolija, kæi Amrija cara Izrailjevog.
27. On hodjae putem doma Ahavovog, i èinjae to je zlo pred Gospodom, kao dom Ahavov, jer bee zet domu Ahavovom.
28. Zato podje s Joramom, sinom Ahavovim, na vojsku na Azaila cara sirskog u Ramot galadski; ali Sirci razbie Jorama.
29. I vrati se car Joram da se leèi u Jezraelu od rana koje mu zadae Sirci u Rami, kad se bijae s Azailom, carem sirskim; a Ohozija, sin Joramov car Judin, otide da vidi Jorama, sina Ahavovog u Jezraelu, jer bee bolestan.