Druga knjiga o Kraljevima 15

1. Godine dvadeset sedme carovanja Jerovoamovog nad Izrailjem zacari se Azarija, sin Amasijin nad Judom.

2. Beše mu šesnaest godina kad se zacari, i carova pedeset i dve godine u Jerusalimu. Materi mu beše ime Jeholija, iz Jerusalima.

3. On èinjaše što je pravo pred Gospodom sasvim kao što je èinio Amasija, otac njegov.

4. Ali visine ne biše oborene: narod još prinošaše žrtve i kadjaše na visinama.

5. A Gospod udari cara, te bi gubav do smrti svoje; i življaše u odvojenom domu; a Jotam, sin carev upravljaše dvorom i sudjaše narodu u zemlji.

6. A ostala dela Azarijina i sve što je èinio, nije li to zapisano u dnevniku careva Judinih?

7. I poèinu Azarija kod otaca svojih, i pogreboše ga kod otaca njegovih u gradu Davidovom; a na njegovo se mesto zacari Jotam, sin njegov.

8. Trideset osme godine carovanja Azarijinog nad Judom zacari se Zaharija, sin Jerovoamov nad Izrailjem u Samariji, i carova šest meseci.

9. I èinjaše što je zlo pred Gospodom kao što su èinili oci njegovi; ne odstupi od grehova Jerovoama, sina Navatovog, kojima navede na greh Izrailja.

10. I pobuni se na nj Salum, sin Javisov, i ubi ga pred narodom i pogubi ga, i zacari se na njegovo mesto.

11. A ostala dela Zaharijina, eno zapisana su u dnevniku careva Izrailjevih.

12. To je reè Gospodnja koju reèe Juju govoreæi: Sinovi tvoji do èetvrtog kolena sedeæe na prestolu Izrailjevom. I zbi se tako.

13. Salum, sin Javisov, zacari se trideset devete godine carovanja Ozijinog nad Judom, i carova mesec dana u Samariji.

14. Jer Menajim, sin Gadijev iz Terse podiže se i dodje u Samariju i ubi Saluma, sina Javisovog u Samariji, i pogubi ga, i zacari se na njegovo mesto.

15. A ostala dela Salumova i buna koju podiže, eto, to je zapisano u dnevniku careva Izrailjevih.

16. Tada Menajim raskopa Tapsu i pobi sve koji behu u njoj i u medjama njenim od Terse, jer mu ne otvoriše, zato ih pobi i sve trudne žene njihove raspori.

17. Godine trideset devete carovanja Azarijinog nad Judom zacari se Menajim, sin Gadijev nad Izrailjem, i carova deset godina u Samariji.

18. I èinjaše što je zlo pred Gospodom, ne odstupi svega veka svog od grehova Jerovoama, sina Navatovog kojima navede na greh Izrailja.

19. Tada Ful, car asirski udari na zemlju, a Menajim dade Fulu hiljadu talanata srebra da bi mu pomogao da utvrdi carstvo u svojoj ruci.

20. A te novce uze Menajim od Izrailja, od svih bogatih ljudi, da ih da caru asirskom, od svakog po pedeset sikala. Tako se vrati car asirski, i ne zabavi se onde u zemlji.

21. A ostala dela Menajimova i šta je god èinio, nije li zapisano u dnevniku careva Izrailjevih?

22. I poèinu Menajim kod otaca svojih, a na njegovo se mesto zacari Fakija, sin njegov.

23. Godine pedesete carovanja Azarijinog nad Judom zacari se Fakija, sin Menajimov nad Izrailjem u Samariji, i carova dve godine.

24. I èinjaše što je zlo pred Gospodom, ne odstupi od grehova Jerovoama sina Navatovog, kojima navede na greh Izrailja.

25. I pobuni se na nj Fekaj sin Remalijin, vojvoda njegov, i ubi ga u Samariji u carskom dvoru, s Argovom i Arijem i s pedeset ljudi sinova Galadovih; i ubivši ga zacari se na njegovo mesto.

26. A ostala dela Fakijina i šta je god èinio, eno je zapisano u dnevniku careva Izrailjevih.

27. Godine pedeset druge Azarije, cara Judinog, zacari se Fekaj sin Remalijin nad Izrailjem u Samariji, i carova dvadeset godina.

28. I èinjaše što je zlo pred Gospodom, ne odstupi od grehova Jerovoama, sina Navatovog, kojima navede na greh Izrailja.

29. U vreme Fekaja, cara Izrailjevog dodje Teglat-Felasar car asirski, i uze Ijon i Avel-Vetmahu i Janoh i Kedes i Asor i Galad i Galileju, svu zemlju Neftalimovu, i preseli narod odande u Asiriju.

30. Tada se pobuni Osija, sin Ilin na Fekaja, sina Remalijinog i ubi ga i pogubi ga, i zacari se na njegovo mesto dvadesete godine Jotama, sina Ozijinog.

31. A ostala dela Fekajeva i sve što je èinio, eno je zapisano u dnevniku careva Izrailjevih.

32. Druge godine carovanja Fekaja sina Remalijinog nad Izrailjem zacari se Jotam, sin Ozijin nad Judom.

33. Beše mu dvadeset i pet godina kad poèe carovati, i carova šesnaest godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Jerusa, kæi Sadokova.

34. I èinjaše što je pravo pred Gospodom, sasvim èinjaše kako je èinio Ozija, otac njegov.

35. Ali visine ne biše oborene: narod još prinošaše žrtve i kadjaše na visinama. On naèini najviša vrata na domu Gospodnjem.

36. A ostala dela Jotamova i sve što je èinio, nije li zapisano u dnevniku careva Judinih?

37. U to vreme poèe Gospod puštati na Judu Resina, cara sirskog i Fekaja sina Remalijinog.

38. I Jotam poèinu kod otaca svojih, i bi pogreben kod otaca svojih u gradu Davida oca svog; a na njegovo se mesto zacari Ahaz, sin njegov.