Druga knjiga o Kraljevima 2
1. A kad Gospod htede uzeti Iliju u vihoru na nebu, podjoe Ilija i Jelisije iz Galgala.
2. I reèe Ilija Jelisiju: Ostani ti ovde, jer mene Gospod alje do Vetilja. Ali Jelisije reèe: Tako iv bio Gospod i tako iva bila dua tvoja, neæu te ostaviti. I dodjoe u Vetilj.
3. Tada dodjoe k Jelisiju sinovi proroèki koji behu u Vetilju i rekoe mu: Zna li da æe danas Gospod uzeti gospodara tvog od tebe? A on reèe: Znam, æutite.
4. Opet mu reèe Ilija: Jelisije, ostani ti tu, jer me Gospod alje u Jerihon. A on reèe: Tako iv bio Gospod i tako iva bila dua tvoja, neæu te ostaviti. Tako dodjoe u Jerihon.
5. A sinovi proroèki koji behu u Jerihonu pristupie k Jelisiju, i rekoe mu: Zna li da æe danas uzeti Gospod od tebe gospodara tvog? A on reèe: Znam, æutite.
6. Opet mu reèe Ilija: Ostani ti tu, jer me Gospod alje na Jordan. A on reèe: Tako iv bio Gospod i tako bila iva tvoja dua, neæu te ostaviti. Tako otidoe obojica.
7. I pedeset ljudi izmedju sinova proroèkih otidoe i stadoe prema njima iz daleka, a oni obojica ustavie se kod Jordana.
8. I uze Ilija plat svoj, i savivi ga udari njim po vodi, a ona se rastupi tamo i amo, te predjoe obojica suvim.
9. A kad predjoe, reèe Ilija Jelisiju: Iti ta hoæe da ti uèinim, dokle se nisam uzeo od tebe. A Jelisije reèe: Da budu dva dela duha tvog u mene.
10. A on mu reèe: Zaiskao si teku stvar; ali ako me vidi kad se uzmem od tebe, biæe ti tako; ako li ne vidi, neæe biti.
11. I kad idjahu dalje razgovarajuæi se, gle, ognjena kola i ognjeni konji rastavie ih, i Ilija otide u vihoru na nebo.
12. A Jelisije videæi to vikae: Oèe moj, oèe moj! Kola Izrailjeva i konjici njegovi! I ne vide ga vie; potom uze haljine svoje i razdre ih na dva komada.
13. I podie plat Ilijin, koji bee spao s njega, i vrativi se stade na bregu jordanskom.
14. I uzevi plat Ilijin, koji bee spao s njega, udari po vodi i reèe: Gde je Gospod Bog Ilijin? A kad i on udari po vodi, rastupi se voda tamo i amo, i predje Jelisije.
15. A kad s druge strane videe sinovi proroèki, koji behu u Jerihonu, rekoe: Poèinu duh Ilijin na Jelisiju. I sretoe ga i poklonie mu se do zemlje.
16. I rekoe mu: Evo ima u sluga tvojih pedeset junaka, neka idu i trae tvog gospodara, da ga ne bude uzeo duh Gospodnji i bacio ga na kakvo brdo ili u kakav do. A on reèe: Ne aljite.
17. Ali oni navaljivahu na nj dokle mu se ne dosadi, te reèe: Poaljite. I poslae pedeset ljudi koji ga traie tri dana, ali ne nadjoe.
18. I vratie se k njemu, a on bee u Jerihonu, pa im reèe: Nisam li vam govorio da ne idete?
19. Tada gradjani rekoe Jelisiju: Gle, dobro je iveti u ovom gradu, kao to gospodar na vidi; ali je voda zla i zemlja nerodna.
20. A on im reèe: Donesite mi nov kotao, i metnite u nj soli. I donesoe mu.
21. A on izadje na izvor i baci u nj so, govoreæi: Ovako veli Gospod: Iscelih ovu vodu, da ne bude vie od nje smrti ni nerodnosti.
22. I voda posta zdrava do dananjeg dana po reèi Jelisijevoj, koju izreèe.
23. Potom otide odande u Vetilj; i kad idjae putem, izidjoe mala deca iz grada i rugahu mu se govoreæi mu: Hodi, æelo! Hodi, æelo!
24. A Jelisije obazre se i videæi ih prokle ih imenom Gospodnjim. Tada izadjoe dve medvedice iz ume, i rastrgoe èetrdeset i dvoje dece.
25. Odande otide na goru karmilsku, a odande se vrati u Samariju.