Druga knjiga o Kraljevima 5

1. I beše Neman vojvoda cara sirskog èovek velik u gospodara svog i u èasti, jer preko njega saèuva Gospod Siriju; ali taj veliki junak beše gubav.

2. A iz Sirije izadje èeta i zarobi u zemlji izrailjskoj malu devojku, te ona služaše ženu Nemanovu.

3. I ona reèe svojoj gospodji: O da bi moj gospodar otišao k proroku u Samariji! On bi ga oprostio od gube.

4. Tada on otide k svom gospodaru i javi mu govoreæi: Tako i tako kaže devojka iz zemlje izrailjske.

5. A car sirski reèe mu: Hajde idi, a ja æu poslati knjigu caru Izrailjevom. I on otide, i ponese deset talanata srebra i šest hiljada sikala zlata i desetore stajaæe haljine.

6. I odnese knjigu caru Izrailjevom koja ovako govoraše: Eto, kad ti dodje ova knjiga, znaj da šaljem k tebi Nemana, slugu svog, da ga oprostiš gube.

7. A kad car Izrailjev proèita knjigu, razdre haljine svoje i reèe: Zar sam ja Bog da mogu ubiti i povratiti život, te šalje k meni da oprostim èoveka gube! Pazite i vidite kako traži zadevice sa mnom.

8. A kad èu Jelisije, èovek Božji, da je car Izrailjev razdro haljine svoje, posla k caru i poruèi: Zašto si razdro haljine svoje? Neka dodje k meni, da pozna da ima prorok u Izrailju.

9. I tako dodje Neman s konjima i kolima svojim, i stade na vratima doma Jelisijeva.

10. A Jelisije posla k njemu i poruèi: Idi i okupaj se sedam puta u Jordanu, i ozdraviæe telo tvoje, i oèistiæeš se.

11. Tada se rasrdi Neman i podje govoreæi: Gle! Ja mišljah, on æe izaæi k meni, i staæe, i prizvaæe ime Gospoda Boga svog, i metnuti ruku svoju na mesto, i oèistiti gubu.

12. Nisu li Avana i Farfar vode u Damasku bolje od svih voda izrailjskih? Ne bih li se mogao u njima okupati i oèistiti? I okrenuvši se otide gnevan.

13. Ali sluge njegove pristupivši rekoše mu govoreæi: Oèe, da ti je kazao prorok šta veliko, ne bi li uèinio? A zašto ne bi kad ti reèe: Okupaj se, pa æeš se oèistiti?

14. I tako sidje, i zaroni u Jordan sedam puta po reèima èoveka Božijeg, i telo njegovo posta kao u malog deteta, i oèisti se.

15. Tada se vrati k èoveku Božijem sa pratnjom svojom i došav stade pred njim, i reèe: Evo sad vidim da nema Boga nigde na zemlji do u Izrailju. Nego uzmi dar od sluge svog.

16. Ali on reèe: Tako da je živ Gospod, pred kojim stojim, neæu uzeti. I on navaljivaše na nj da uzme; ali on ne hte.

17. Tada reèe Neman: Kad neæeš, a ono neka se da sluzi tvom ove zemlje koliko mogu poneti dve mazge. Jer sluga tvoj neæe više prinositi žrtava paljenica ni drugih žrtava drugim bogovima, nego Gospodu.

18. A Gospod neka oprosti ovo sluzi tvom: Kad gospodar moj udje u dom Rimonov da se pokloni onde, pa se prihvati za moju ruku, da se i ja poklonim u domu Rimonovom, neka oprosti Gospod sluzi tvom kad se tako poklonim u domu Rimonovom.

19. A on mu reèe: Idi s mirom. I on otide od njega, i predje jedno potrkalište.

20. Tada reèe Gijezije, sluga Jelisija èoveka Božijeg: Gle, gospodar moj ne hte primiti iz ruku tog Nemana Sirca šta beše doneo. Ali tako da je živ Gospod, potrèaæu za njim i uzeæu šta od njega.

21. I Gijezije otrèa za Nemanom. A kad ga vide Neman gde trèi za njim, skoèi s kola svojih i srete ga, pa mu reèe: Je li dobro?

22. A on reèe: Dobro je. Gospodar moj posla me da ti kažem: Evo, baš sad dodjoše k meni dva mladiæa iz gore Jefremove, proroèki sinovi, daj za njih talanat srebra i dvoje stajaæe haljine.

23. A Neman reèe: Uzmi i dva talanta. I natera ga; i sveza dva talanta srebra u dva toboca, i dvoje stajaæe haljine, i dade dvojici momaka svojih, da nose pred njim.

24. A on kad dodje na brdo, uze iz ruku njihovih i ostavi u jednoj kuæi, a ljude otpusti, te otidoše.

25. Potom došavši stade pred gospodarem svojim. A Jelisije mu reèe: Otkle Gijezije? A on reèe: Nije išao sluga tvoj nikuda.

26. Ali mu on reèe: Zar srce moje nije išlo onamo kad se èovek vrati s kola svojih preda te? Zar je to bilo vreme uzimati srebro i uzimati haljine, maslinike, vinograde, ovce, goveda, sluge i sluškinje?

27. Zato guba Nemanova neka prione za te i za seme tvoje doveka. I otide od njega gubav, beo kao sneg.