Druga knjiga o Kraljevima 7
1. Tada reèe Jelisije: Èujte reè Gospodnju: Tako veli Gospod: Sutra æe u ovo doba biti mera belog brana za sikal a dve mere jeèma za sikal na vratima samarijskim.
2. A vojvoda na kog se ruku car naslanjae, odgovori èoveku Boijem i reèe: Da Gospod naèini okna na nebu, bi li moglo to biti? A Jelisije reèe: Eto, ti æe videti svojim oèima, ali ga neæe jesti.
3. A behu na vratima èetiri èoveka gubava, i rekoe jedan drugom: to sedimo ovde da umremo?
4. Da kaemo: Da udjemo u grad, glad je u gradu, te æemo umreti onde: a da ostanemo ovde, opet æemo umreti; nego hajde da uskoèimo u logor sirski: ako nas ostave u ivotu, ostaæemo u ivotu, ako li nas pogube, poginuæemo.
5. I tako, ustavi u sumrak podjoe u logor sirski, i dodjoe do kraja logora sirskog, i gle, ne bee nikoga.
6. Jer Gospod uèini te se u logoru sirskom èu lupa kola i konja i velike vojske, te rekoe jedan drugom: Eto car je Izrailjev najmio na nas careve hetejske i careve misirske da udare na nas.
7. Te se podigoe i pobegoe po mraku ostavivi atore svoje i konje svoje i magarce svoje i logor kao to je bio, i pobegoe radi dua svojih.
8. Pa kad dodjoe gubavci na kraj logora, udjoe u jedan ator, i najedoe se i napie se, i pokupie iz njega srebro i zlato i haljine, i otidoe te sakrie. Pa se vratie i udjoe u drugi ator, pa pokupie i iz njega, i otidoe te sakrie.
9. Tada rekoe medju sobom: Ne radimo dobro; ovaj je dan dan dobrih glasova; a mi æutimo. Ako uèekamo do zore, stignuæe nas bezakonje. Zato sada hajde da idemo i javimo domu carevom.
10. I tako doavi dozvae vratara gradskog i kazae mu govoreæi: Idosmo u logor sirski, i gle, nema nikoga, ni glasa èoveèijeg; nego konji povezani i magarci povezani, i atori kako su bili.
11. A on dozva ostale vratare, i javie u dom carev.
12. A car ustavi po noæi reèe slugama svojim: Kazaæu vam sada ta su nam uèinili Sirci. Znaju da gladujemo, zato otidoe iz logora da se sakriju u polju govoreæi: Kad izidju iz grada, pohvataæemo ih ive i uæi æemo u grad.
13. A jedan od sluga njegovih odgovori i reèe: Da uzmemo pet ostalih konja to jo ima u gradu; gle, to je sve to je ostalo od mnotva konja izrailjskih; to je sve to nije izginulo od mnotva konja izrailjskih; da poaljemo da vidimo.
14. I uzee dva konja kolska, koje posla car za vojskom sirskom, govoreæi: Idite i vidite.
15. I otidoe za njima do Jordana, i gle, po svemu putu bee puno haljina i sudova, koje pobacae Sirci u hitnji. Tada se vratie poslanici i javie caru.
16. Tada izadje narod i razgrabi logor sirski; i bee mera belog brana za sikal, i dve mere jeèma za sikal, po reèi Gospodnjoj.
17. I car postavi na vrata onog vojvodu, na kog se ruku naslanjae, a narod ga izgazi na vratima, te umre, po reèi èoveka Boijeg, koju reèe kad car k njemu dodje.
18. Jer kad èovek Boji reèe caru: Dve mere jeèma za sikal i mera belog brana za sikal biæe sutra u ovo doba na vratima samarijskim,
19. A onaj vojvoda odgovori èoveku Boijem govoreæi: Da Gospod naèini okna na nebu, bi li moglo biti ta kae? A Jelisije reèe: Ti æe videti svojim oèima, ali ga neæe jesti.
20. I zbi mu se to, jer ga izgazi narod na vratima, te umre.