Djela apostolska 8

1. Savle pak beše pristao na njegovu smrt. A u taj dan postade veliko gonjenje na crkvu jerusalimsku, i svi se rasejaše po krajevima judejskim i samarijskim osim apostola.

2. A ljudi pobožni ukopaše Stefana i veliki plaè uèiniše nad njim.

3. A Savle dosadjivaše crkvi, jer idjaše po kuæama, i vucijaše ljude i žene te predavaše u tamnicu.

4. A oni što se behu rasejali prolažahu propovedajuæi reè.

5. A Filip sišavši u grad samarijski propovedaše im Hrista.

6. A narod pažaše jednodušno na ono što govoraše Filip, slušajuæi i gledajuæi znake koje èinjaše:

7. Jer duhovi neèisti s velikom vikom izlažahu iz mnogih u kojima behu, i mnogi uzeti i hromi ozdraviše.

8. I bi velika radost u gradu onom.

9. A beše jedan èovek, po imenu Simon, koji pre èaraše u gradu i dovodjaše u èudo narod samarijski, govoreæi da je on nešto veliko;

10. Na kog gledahu svi, i malo i veliko, govoreæi: Ovo je velika sila Božja.

11. A zato gledahu na njega što ih mnogo vremena èinima udivljavaše.

12. Kad pak verovaše Filipu koji propovedaše jevandjelje o carstvu Božjem, i o imenu Isusa Hrista, krštavahu se i ljudi i žene.

13. Tada i Simon verova, i krstivši se osta kod Filipa; i videæi dela i znake velike koji se èinjahu divljaše se vrlo.

14. A kad èuše apostoli koji behu u Jerusalimu da Samarija primi reè Božju, poslaše k njima Petra i Jovana.

15. Koji sišavši pomoliše se Bogu za njih da prime Duha Svetog;

16. Jer još ni na jednog ne beše došao, nego behu samo kršteni u ime Gospoda Isusa.

17. Tada apostoli metnuše ruke na njih, i oni primiše Duha Svetog.

18. A kad vide Simon da se daje Duh Sveti kad apostoli metnu ruke, donese im novce

19. Govoreæi: Dajte i meni ovu vlast da kad metnem ruke na koga primi Duha Svetog.

20. A Petar mu reèe: Novci tvoji s tobom da budu u pogibao, što si pomislio da se dar Božji može dobiti za novce.

21. Nema tebi dela ni iseta u ovoj reèi; jer srce tvoje nije pravo pred Bogom.

22. Pokaj se dakle od ove svoje pakosti, i moli se Bogu da bi ti se oprostila pomisao srca tvog.

23. Jer te vidim da si u gorkoj žuèi i u svezi nepravde.

24. A Simon odgovarajuæi reèe: Pomolite se vi Gospodu za mene da ne naidje na mene ništa od ovog što rekoste.

25. Tako oni posvedoèivši i govorivši reè Gospodnju vratiše se u Jerusalim, i mnogim selima samarijskim propovediše jevandjelje.

26. A andjeo Gospodnji reèe Filipu govoreæi: Ustani i idi u podne na put koji silazi od Jerusalima u Gazu i pust je.

27. I ustavši podje. I gle, èovek Arapin, uškopljenik, vlastelin Kandakije carice arapske, što beše nad svim njenim riznicama, koji beše došao u Jerusalim da se moli Bogu,

28. Pa se vraæaše, i sedeæi na kolima svojim èitaše proroka Isaiju.

29. A Duh reèe Filipu: Pristupi i prilepi se tim kolima.

30. A Filip pritrèavši èu ga gde èita proroka Isaiju, i reèe: A razumeš li šta èitaš?

31. A on reèe: Kako bih mogao razumeti ako me ko ne uputi? I umoli Filipa te se pope i sede s njim.

32. A mesto iz pisma koje èitaše beše ovo: Kao ovca na zaklanje odvede se, i nem kao jagnje pred onim koji ga striže, tako ne otvori usta svojih.

33. U Njegovom poniženju ukide se sud Njegov. A rod Njegov ko æe iskazati? Jer se Njegov život uzima od zemlje.

34. Onda uškopljenik odgovori Filipu i reèe: Molim te, za koga ovo govori prorok? Ili za sebe ili za koga drugog?

35. A Filip otvorivši usta svoja, i poèevši od pisma ovog, pripovedi mu jevandjelje Isusovo.

36. Kako idjahu putem dodjoše na nekakvu vodu; i reèe uškopljenik: Evo vode, šta brani meni da se krstim?

37. A Filip mu reèe: Ako veruješ od svega srca svog, možeš. A on odgovarajuæi reèe: Verujem da je Isus Hristos Sin Božji.

38. I zapovedi da stanu kola, i sidjoše oba na vodu, i Filip i uškopljenik, i krsti ga.

39. A kad izidjoše iz vode, Duh Sveti pade na uškopljenika, a andjeo Gospodnji uze Filipa, i više ga ne vide uškopljenik; nego otide putem svojim radujuæi se.

40. A Filip se obrete u Azotu; i prolazeæi propovedaše jevandjelje svima gradovima, dok ne dodje u Æesariju.