Djela apostolska 12

1. U ono pak vreme podiže Irod car ruke da muèi neke od crkve.

2. I pogubi Jakova brata Jovanovog maèem.

3. I videvši da je to po volji Jevrejima nastavi da uhvati i Petra (a behu dani presnih hlebova),

4. Kog i uhvati i baci u tamnicu i predade ga èetvorici èetvrtnika vojnièkih da ga èuvaju, i mišljaše ga po pashi izvesti pred narod.

5. I tako Petra èuvahu u tamnici; a crkva moljaše se za njega Bogu bez prestanka.

6. A kad htede Irod da ga izvede, onu noæ spavaše Petar medju dvojicom vojnika, okovan u dvoje verige, a stražari pred vratima èuvahu tamnicu.

7. I gle, andjeo Gospodnji pristupi, i svetlost obasja po sobi, i kucnuvši Petra u rebra probudi ga govoreæi: Ustani brže. I spadoše mu verige s ruku.

8. A andjeo mu reèe: Opaši se, i obuj opanke svoje. I uèini tako. I reèe mu andjeo: Obuci haljinu svoju, pa hajde za mnom.

9. I izišavši idjaše za njim, i ne znaše da je to istina što andjeo èinjaše, nego mišljaše da vidi utvaru.

10. A kad prodjoše prvu stražu i drugu i dodjoše k vratima gvozdenim koja vodjahu u grad, ona im se sama otvoriše; i izišavši prodjoše jednu ulicu, i andjeo odmah odstupi od njega.

11. I kad dodje Petar k sebi reèe: Sad zaista vidim da Bog posla andjela svog te me izbavi iz ruku Irodovih i od svega èekanja naroda jevrejskog.

12. I razmislivši dodje kuæi Marije matere Jovana koji se zvaše Markoo, gde behu mnogi sabrani i moljahu se Bogu.

13. A kad kucnu Petar u vrata od dvora, pristupi devojka po imenu Roda, da èuje.

14. I poznavši glas Petrov od radosti ne otvori vrata, nego utrèa i kaza da Petar stoji pred vratima.

15. A oni joj rekoše: Jesi li ti luda? A ona potvrdjivaše da je tako. A oni govorahu: Andjeo je njegov.

16. A Petar jednako kucaše. A kad otvoriše, videše ga, i udiviše se.

17. A on mahnuvši na njih rukom da æute, kaza im kako ga Gospod izvede iz tamnice; i reèe javite ovo Jakovu i braæi. I izišavši otide na drugo mesto.

18. A kad bi dan, beše ne mala buna medju vojnicima, šta to bi od Petra.

19. A kad ga Irod zaiska i ne nadje, onda ispita stražare, i zapovedi da ih odvedu; i izišavši iz Judinaje u Æesariju onamo življaše.

20. Jer se Irod srdjaše na Tirce i Sidonce. Ali oni jednodušno dodjoše k njemu, i uzevši na svoju ruku Vlasta, posteljnika carevog, iskahu mira, jer se njihove zemlje hranjahu od njegovog carstva.

21. A u odredjeni dan obuèe se Irod u carsku haljinu, i sedavši na presto govoraše im;

22. A narod vikaše: Ovo je glas Božji, a ne èoveèiji.

23. Ali ujedanput udari ga andjeo Gospodnji: jer ne dade slave Bogu; i buduæi izjeden od crvi izdahnu.

24. A reè Božija rastijaše i množaše se.

25. A Varnava i Savle predavši pomoæ vratiše se iz Jerusalima u Antiohiju, uzevši sa sobom Jovana koji se zvaše Markoo.