Djela apostolska 22
1. Ljudi, braæo i oèevi! Èujte sad moj odgovor k vama.
2. A kad èue da im jevrejskim jezikom progovori, jo veæa tiina posta. I reèe:
3. Ja sam èovek Jevrejin, koji sam rodjen u Tarsu kilikijskom, i odgajen u ovom gradu kod nogu Gamaliilovih, nauèen upravo otaèkom zakonu, i bejah revnitelj Boji kao to ste vi svi danas.
4. Ja ovaj put gonih do same smrti, vezujuæi i predajuæi u tamnicu i ljude i ene,
5. Kao to mi svedoèi i poglavar svetenièki i sve stareine; od kojih i poslanice primih na braæu koja ive u Damasku; i idjah da dovedem one to behu onamo svezane u Jerusalim da se muèe.
6. A kad idjah i pribliih se k Damasku, dogodi mi se oko podne da me ujedanput obasja velika svetlost s neba.
7. I padoh na zemlju, i èuh glas, koji mi govori: Savle! Savle! Zato me goni?
8. A ja odgovorih: Ko si Ti, Gospode? A On mi reèe: Ja sam Isus Nazareæanin, kog ti goni.
9. A koji behu sa mnom videe svetlost i uplaie se; ali ne èue glas koji mi govorae.
10. A ja rekoh: ta æu èiniti, Gospode? A Gospod mi reèe: Ustani i idi u Damask, i tamo æe ti se kazati za sve ta ti je odredjeno da èini.
11. I kad obnevideh od silne svetlosti one, vodjahu me za ruku oni koji behu sa mnom, i dodjoh u Damask.
12. A neki Ananija, èovek poboan po zakonu, posvedoèen od sviju Jevreja koji ive u Damasku,
13. Doavi k meni stade i reèe mi: Savle brate! Progledaj. I ja u taj èas pogledah na nj.
14. A on mi reèe: Bog otaca naih izabra te da pozna volju Njegovu, i da vidi pravednika, i da èuje glas iz usta Njegovih:
15. Da Mu bude svedok pred svim ljudima za ovo to si video i èuo.
16. I sad ta okleva? Ustani i krsti se, i operi se od greha svojih, prizvavi ime Gospoda Isusa.
17. A dogodi se, kad se vratih u Jerusalim i moljah se u crkvi Bogu, da postadoh izvan sebe,
18. I videh Ga gde mi govori: Pohitaj te izadji iz Jerusalima, jer neæe primiti svedoèanstvo tvoje za mene.
19. I ja rekoh: Gospode! Sami znadu da sam ja metao u tamnice i bio po zbornicama one koji Te veruju.
20. I kad se prolivae krv Stefana svedoka Tvog, i ja stajah i pristajah na smrt njegovu, i èuvah haljine onih koji ga ubijaju.
21. I reèe mi: Idi, jer æu ja daleko da te poaljem u neznaboce.
22. A oni ga sluahu do ove reèi, pa podigoe glas svoj govoreæi: Uzmi sa zemlje takvog; jer ne treba da ivi.
23. A kad oni vikahu i zbacivahu haljine i bacahu prah u nebo,
24. Zapovedi vojvoda da ga odvedu u logor, i reèe da ga bojem ispitaju da dozna za kakvu krivicu tako vikahu na nj.
25. I kad ga pritegoe uzicama, reèe Pavle kapetanu, koji stajae onde: Zar vi moete biti èoveka Rimljanina, i jo bez suda?
26. A kad èu kapetan, pristupi k vojvodi i kaza govoreæi: Gledaj ta æe èiniti; jer je ovaj èovek Rimljanin.
27. A vojvoda pristupivi reèe mu: Kai mi jesi li ti Rimljanin? A on reèe: Da.
28. A vojvoda odgovori: Ja sam za veliku cenu ime ovog gradjanstva dobio. A Pavle reèe: A ja sam se i rodio s njime.
29. Onda odstupie odmah od njega oni to htee da ga ispituju; a vojvoda se uplai kad razume da je Rimljanin i to ga bee svezao.
30. A sutradan, eleæi doznati istinu zato ga tue Jevreji, pusti ga iz okova, i zapovedi da dodju glavari svetenièki i sav sabor njihov; i svedavi Pavla postavi ga pred njima.