Djela apostolska 26
1. A Agripa reèe Pavlu: Doputa ti se da govori sam za se. Onda Pavle pruivi ruku odgovarae:
2. Za sreæu svoju drim, care Agripa, to se danas pred tobom odgovaram za sve to me potvoraju Jevreji,
3. A najvie to znam da ti poznaje sve jevrejske obièaje i prepiranja. Zato te molim da me poslua milostivo.
4. Moje dakle ivljenje od mladosti, koje je isprva bilo medju narodom mojim u Jerusalimu, znadu svi Jevreji.
5. Kako me znadu isprva, ako hoæe posvedoèiti, da po poznatoj jeresi nae vere iveh farisejski.
6. I sad stojim pred sudom za nadanje obeæanja koje Bog obreèe oèevima naim,
7. Kome se svi dvanaest kolena naih jednako dan i noæ slueæi nadaju da æe doæi. Za ovo nadanje optuen sam, care Agripa, od Jevreja.
8. ta? Zar vi mislite da se ne moe verovati da Bog mrtve podie?
9. Tako i ja miljah da mi valja mnoga zla èiniti protiv imena Isusa Nazareæanina,
10. Kao to i uèinih u Jerusalimu; i mnoge od svetih ja zatvarah u tamnice, primivi vlast od glavara svetenièkih; i kad ih ubijahu, pristajah na sud.
11. I po svim zbornicama muèeæi ih èesto, nagonjah da hule na Isusa; i odvie mrzeæi na njih gonjah ih tja i do tudjih gradova.
12. Za koje iduæi u Damask s vlaæu i zapoveæu od glavara svetenièkih,
13. U podne, care, videh na putu s neba svetlost veæu od sijanja sunèanog, koja obasja mene i one to idjahu sa mnom.
14. A kad mi svi padosmo na zemlju, èuh glas gde govori meni i kazuje jevrejskim jezikom: Savle! Savle! Zato me goni? Teko ti je protivu bodila praæati se.
15. A ja rekoh: Ko si Ti, Gospode? A On reèe: Ja sam Isus, kog ti goni;
16. Nego ustani i stani na noge svoje; jer ti se zato javih da te uèinim slugom i svedokom ovome to si video i to æu ti pokazati,
17. Izbavljajuæi te od naroda jevrejskog i od neznaboaca, kojima æu te poslati,
18. Da im otvori oèi da se obrate od tame k videlu i od oblasti sotonine k Bogu, da prime oprotenje greha i dostojanje medju osveæenima verom mojom.
19. Zato, care Agripa! Ne bih nepokoran nebeskoj utvari;
20. Nego najpre onima koji su u Damasku i u Jerusalimu, potom i po svoj zemlji jevrejskoj, i neznabocima propovedah da se pokaju, i da se obrate k Bogu èineæi dela dostojna pokajanja.
21. Zato me Jevreji uhvatie u crkvi i htee da me raskinu.
22. Ali dobivi pomoæ Boju stojim do samog ovog dana, i svedoèim i malom i velikom, ne kazujuæi nita osim to proroci kazae da æe biti, i Mojsije:
23. Da æe Hristos postradati, i da æe biti prvi iz vaskrsenja mrtvih i propovedati videlo narodu jevrejskom i neznabocima.
24. A kad on ovo odgovarae, reèe Fist velikim glasom: Zar luduje, Pavle? Mnoge te knjige izvode iz pameti.
25. A on reèe: Ne ludujem, èestiti Fiste, nego reèi istine i razuma kazujem.
26. Jer za ovo zna car, kome i govorim slobodno; jer ne verujem da mu je ta od ovog nepoznato; jer ovo nije bilo u uglu.
27. Veruje li, care Agripa, prorocima? Znam da veruje.
28. A Agripa reèe Pavlu: Jo malo pa æe me nagovoriti da budem hriæanin.
29. A Pavle reèe: Molio bih Boga i za malo i za mnogo da bi ne samo ti nego i svi koji me sluaju danas bili takvi kao i ja to sam, osim okova ovih.
30. I kad on ovo reèe, usta car i sudija i Vernikija, i koji sedjahu s njima,
31. I otiavi razgovarahu se medju sobom govoreæi: Ovaj èovek nije uèinio nita to zasluuje smrt ili okove.
32. A Agripa reèe Fistu: Ovaj èovek mogae biti puten da ne reèe da hoæe k æesaru. I tako sudija namisli da ga poalje k æesaru.