Djela apostolska 4
1. A kad oni govorahu narodu, naidjoe na njih svetenici i vojvoda crkveni i sadukeji;
2. I rasrdie se, to oni uèe ljude i javljaju u Isusu vaskrsenje iz mrtvih.
3. I digoe na njih ruke, i metnue ih u zatvor do ujutru: jer veæ bee veèe.
4. A od onih koji sluahu reè mnogi verovae, i postade broj ljudi oko pet hiljada.
5. A kad bi ujutru, skupie se knezovi njihovi i stareine i knjievnici u Jerusalim,
6. A Ana poglavar svetenièki i Kajafa i Jovan i Aleksandar i koliko ih god bee od roda svetenièkog;
7. I metnuvi ih na sredinu pitahu: Kakvom silom ili u èije ime uèiniste vi ovo?
8. Tada Petar napunivi se Duha Svetog reèe im: Knezovi narodni i stareine Izrailjeve!
9. Ako nas danas pitate za dobro delo koje uèinismo bolesnom èoveku te on ozdravi:
10. Da je na znanje svima vama i svemu narodu Izrailjevom da u ime Isusa Hrista Nazareæanina, kog vi raspeste, kog Bog podie iz mrtvih, stoji ovaj pred vama zdrav.
11. Ovo je kamen koji vi zidari odbaciste, a postade glava od ugla: i nema ni u jednom drugom spasenja;
12. Jer nema drugog imena pod nebom danog ljudima kojim bi se mi mogli spasti.
13. A kad videe slobodu Petrovu i Jovanovu, i znajuæi da su ljudi neknjievni i prosti, divljahu se, i znahu ih da behu s Isusom.
14. A videæi isceljenog èoveka gde s njima stoji ne mogahu nita protivu reæi.
15. Onda im zapovedie da izidju napolje iz saveta, pa pitahu jedan drugog
16. Govoreæi: ta æete èiniti ovim ljudima? Jer veliki znak to uèinie oni poznat je svima koji ive u Jerusalimu, i ne moemo odreæi;
17. Ali da se dalje ne razilazi po narodu, da im otro zapretimo da vie ne govore za ime ovo nikome.
18. I dozvavi ih zapovedie im da nita ne spominju niti da uèe u ime Isusovo.
19. Petar i Jovan odgovarajuæi rekoe im: Sudite je li pravo pred Bogom da vas veæma sluamo negoli Boga?
20. Jer mi ne moemo ne govoriti ta videsmo i èusmo.
21. A oni zapretivi im pustie ih, ne naavi nita kako bi ih muèili, naroda radi; jer svi hvaljahu Boga za ono to se bee dogodilo.
22. Jer onom èoveku bee vie od èetrdeset godina na kome se dogodi ovo èudo zdravlja.
23. A kad ih otpustie, dodjoe k svojima, i javie im ta rekoe glavari svetenièki i stareine.
24. A oni kad èue, jednoduno podigoe glas k Bogu i rekoe: Gospode Boe, Ti koji si stvorio nebo i zemlju i more i sve to je u njima;
25. Koji ustima Davida sluge svog reèe: Zato se bune neznaboci, i narodi izmiljaju prazne reèi?
26. Sastae se carevi zemaljski, i knezovi se sabrae ujedno na Gospoda i na Hrista Njegovog.
27. Zaista se sabrae u ovom gradu na svetog Sina Tvog Isusa, kog si pomazao, Irod i pontijski Pilat s neznabocima i s narodom Izrailjevim,
28. Da uèine ta ruka Tvoja i savet Tvoj napred odredi da bude.
29. I sad Gospode! Pogledaj na njihove pretnje, i daj slugama svojim da govore sa svakom slobodom reè Tvoju;
30. I pruaj ruku svoju na isceljivanje i da znaci i èudesa budu imenom svetog Sina Tvog Isusa.
31. I poto se oni pomolie Bogu zatrese se mesto gde behu sabrani, i napunie se svi Duha Svetog, i govorahu reè Boju sa slobodom.
32. A u naroda koji verova bee jedno srce i jedna dua; i nijedan ne govorae za imanje svoje da je njegovo, nego im sve bee zajednièko.
33. I apostoli s velikom silom svedoèahu za vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista; i blagodat velika bee na svima njima:
34. Jer nijedan medju njima ne bee siromaan, jer koliko ih god bee koji imahu njive ili kuæe, prodavahu i donoahu novce to uzimahu zato,
35. I metahu pred noge apostolima; i davae se svakome kao to ko trebae.
36. A Josija, prozvani od apostola Varnava, koje znaèi Sin utehe, Levit rodom iz Kipra,
37. On imae njivu, i prodavi je donese novce i metnu apostolima pred noge.