Djela apostolska 19
1. Dogodi se pak, kad bee Apolos u Korintu, da Pavle prolaae gornje zemlje, i dodje u Efes, i naavi neke uèenike
2. Reèe im: Jeste li primili Duha Svetog kad ste verovali? A oni mu rekoe: Nismo ni èuli da ima Duh Sveti.
3. A on im reèe: Na ta se dakle krstiste? A oni rekoe: Na krtenje Jovanovo.
4. A Pavle reèe: Jovan krsti krtenjem pokajanja, govoreæi narodu da veruju Onog koji æe za njim doæi, to jest, Hrista Isusa.
5. A kad to èue, krstie se u ime Gospoda Isusa.
6. A kad Pavle metnu ruke na njih, sidje Duh Sveti na njih, i govorae jezike i proricahu.
7. A bee ljudi svega oko dvanaest.
8. I uavi u zbornicu govorae slobodno tri meseca uèeæi i uveravajuæi za carstvo Boje.
9. A kad neki behu otvrdnuli i svadjahu se huleæi na put Gospodnji pred narodom, odstupi od njih i odluèi uèenike, pa se prepirae svaki dan u koli nekog Tirana.
10. I ovo je bivalo dve godine, tako da svi koji ivljahu u Aziji, i Jevreji i Grci, èue reè Gospoda Isusa.
11. I Bog èinjae ne mala èudesa rukama Pavlovim,
12. Tako da su i èalme i ubruèiæe znojave od tela njegovog nosili na bolesnike, i oni se isceljivahu od bolesti, i duhovi zli izlaahu iz njih.
13. I poèee neki od Jevreja, koji se skitahu i zaklinjahu djavole, spominjati nad onima u kojima behu zli duhovi ime Gospoda Isusa govoreæi: Zaklinjemo vas Isusom koga Pavle propoveda.
14. A behu nekih sedam sinova Skeve Jevrejina, poglavara svetenièkog, koji ovo èinjahu.
15. A duh zli odgovarajuæi reèe: Isusa poznajem, i Pavla znam; ali vi ko ste?
16. I skoèivi na njih èovek u kome bee zli duh nadvlada ih, i pritite ih poda se tako da goli i izranjeni utekoe iz one kuæe.
17. I ovo doznae svi koji ivljahu u Efesu, i Jevreji, i Grci; i udje strah u sve njih, i velièae se ime Gospoda Isusa.
18. I mnogi od onih to verovahu, dolaahu te se ispovedahu i kazivahu ta su uèinili.
19. A mnogi od onih koji èarahu, sabravi knjige svoje spaljivahu ih pred svima; i proraèunae i nadjoe da su vredele pedeset hiljada groa.
20. Tako zdravo rastijae i nadvladjivae reè Gospodnja.
21. I kad se ovo svri, namisli Pavle da prodje preko Makedonije i Ahaje, i da ide u Jerusalim, i reèe: Poto budem tamo, valja mi i Rim videti.
22. I posla u Makedoniju dvojicu od onih koji ga sluahu, Timotija i Erasta; a on osta neko vreme u Aziji.
23. A u ono vreme podie se ne mala buna puta radi Gospodnjeg,
24. Jer nekakav zlatar, po imenu Dimitrije, koji gradjae Dijani srebrne crkvice i davae majstorima ne mali posao,
25. On skupi ove i drugih ovakvih stvari majstore, i reèe: Ljudi! Vi znate da od ovog posla mi imamo dobitak za svoje ivljenje;
26. I vidite i èujete da ne samo u Efesu nego gotovo po svoj Aziji ovaj Pavle odvrati narod mnogi, govoreæi: To nisu bogovi to se rukama èoveèijim grade.
27. I ne samo to æe ova nesreæa doæi na na zanat da ne prolazi, nego se neæe mariti ni za crkvu velike boginje Dijane, i propaæe velièanstvo one koju sva Azija i vasioni svet potuje.
28. A kad oni ovo èue, napunie se gneva, i vikahu govoreæi: Velika je Dijana Efeska!
29. I sav se grad napuni bune; i navalivi jednoduno na zborite uhvatie Gaja i Aristarha iz Makedonije, drugove Pavlove.
30. A kad Pavle htede da ide medju narod, ne dadoe mu uèenici.
31. A neki i od azijskih poglavara koji mu behu prijatelji, poslae k njemu savetujuæi ga da ne izlazi na zborite.
32. Jedni pak vikahu jedno a drugi drugo; jer bee sabor smuæen, i najvie ih ne znahu zato su se skupili.
33. A jedni od naroda izvukoe Aleksandra, kad ga Jevreji izvedoe. A Aleksandar mahnuvi rukom htede da odgovori narodu.
34. A kad ga poznae da je Jevrejin, povikae svi u glas, i vikahu oko dva sata: Velika je Dijana Efeska.
35. A pisar utiavi narod reèe: Ljudi Efesci! Ko je taj èovek koji ne zna da grad Efes slavi veliku boginju Dijanu i njen kip nebeski?
36. Kad dakle to ne moe niko odreæi, valja vi da budete mirni, i nita naglo da ne èinite;
37. Jer dovedoste ove ljude koji niti su crkvu Dijaninu pokrali, niti hule na vau boginju.
38. A Dimitrije i majstori koji su s njim ako imaju kakvu tubu, imaju sudovi, i imaju namesnici, neka tue jedan drugog.
39. Ako li ta drugo itete, neka se izvidi na pravoj skuptini.
40. Jer se bojimo da ne budemo tueni za dananju bunu; a nijednog uzroka nema kojim bismo se mogli opravdati za ovu bunu. I ovo rekavi raspusti narod koji se bee sabrao.