Daniel 9
1. Prve godine Darija, sina Asvirovog od plemena midskog, koji se zacari nad carstvom haldejskim,
2. Prve godine njegovog carovanja ja Danilo razumeh iz knjiga broj godina, koje bee rekao Gospod Jeremiji proroku da æe se navriti razvalinama jerusalimskim, sedamdeset godina.
3. I okretoh lice svoje ka Gospodu Bogu traeæi Ga molitvom i molbama s postom i s kostreti i pepelom.
4. I pomolih se Gospodu Bogu svom i ispovedajuæi se rekoh: O Gospode, Boe veliki i strani, koji dri zavet i milost onima koji Te ljube i dre zapovesti Tvoje;
5. Zgreismo i zlo èinismo i bismo bezboni, i odmetnusmo se i odstupismo od zapovesti Tvojih i od zakona Tvojih.
6. I ne sluasmo sluga Tvojih proroka, koji govorahu u Tvoje ime carevima naim, knezovima naim i oèevima naim i svemu narodu zemaljskom.
7. U Tebe je, Gospode, pravda, a u nas sram na licu, kako je danas, u Judinajaca i u Jerusalimljana i u svih Izrailjaca, koji su blizu i koji su daleko po svim zemljama kuda si ih razagnao za grehe njihove, kojima Ti greie.
8. Gospode, u nas je sram na licu, u careva naih, u knezova naih i u otaca naih, jer Ti zgreismo.
9. U Gospoda je Boga naeg milost i pratanje, jer se odmetnusmo od Njega,
10. I ne sluasmo glas Gospoda Boga svog da hodimo po zakonima Njegovim, koje nam je dao preko sluga svojih proroka.
11. I sav Izrailj prestupi zakon Tvoj, i odstupi da ne slua glas Tvoj; zato se izli na nas prokletstvo i zakletva napisana u zakonu Mojsija, sluge Boijeg, jer Mu zgreismo.
12. I On potvrdi reèi svoje koje je govorio za nas i za sudije nae, koje su nam sudile, pustivi na nas zlo veliko, da tako ne bi pod svim nebom kako bi u Jerusalimu.
13. Kako je pisano u zakonu Mojsijevom, sve to zlo dodje na nas, i opet se ne molismo Gospodu Bogu svom da bismo se vratili od bezakonja svog i pazili na istinu Tvoju.
14. I Gospod nasta oko zla i navede ga na nas; jer je pravedan Gospod Bog na u svim delima svojim koja èini, jer ne sluasmo glas Njegov.
15. Ali sada, Gospode Boe na, koji si izveo narod svoj iz zemlje misirske rukom krepkom, i stekao si sebi ime, kako je danas, zgreismo, bezboni bismo.
16. Gospode, po svoj pravdi Tvojoj neka se odvrati gnev Tvoj i jarost Tvoja od grada Tvog Jerusalima, svete gore Tvoje; jer sa greha naih i s bezakonja otaca naih Jerusalim i Tvoj narod posta rug u svih koji su oko nas.
17. Sada dakle posluaj, Boe na, molitvu sluge svog i molbe njegove, i obasjaj licem svojim opustelu svetinju svoju, Gospoda radi.
18. Boe moj, prigni uho svoje, i èuj; otvori oèi svoje, i vidi pusto nau i grad, na koji je prizvano ime Tvoje, jer ne radi svoje pravde nego radi milosti Tvoje padamo pred Tobom moleæi se.
19. Gospode uslii, Gospode oprosti, Gospode pazi i uèini, ne èasi sebe radi Boe moj, jer je Tvoje ime prizvano na ovaj grad i na Tvoj narod.
20. A dok ja jo govorah i moljah se i ispovedah greh svoj i greh naroda svog Izrailja, i padah moleæi se pred Gospodom Bogom svojim za svetu goru Boga svog,
21. Dok jo govorah moleæi se, onaj èovek Gavrilo, kog videh pre u utvari, dolete brzo i dotaèe me se o veèernjoj rtvi.
22. I nauèi me i govori sa mnom i reèe: Danilo, sada izidjoh da te urazumim.
23. U poèetku molitve tvoje izidje reè, i ja dodjoh da ti kaem, jer si mio; zato sluaj reè, i razumi utvaru.
24. Sedamdeset je nedelja odredjeno tvom narodu i tvom gradu svetom da se svri prestup i da nestane greha i da se oèisti bezakonje i da se dovede veèna pravda, i da se zapeèati utvara i prorotvo, i da se pomae Sveti nad svetima.
25. Zato znaj i razumi: Otkada izidje reè da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode biæe sedam nedelja, i ezdeset i dve nedelje da se opet pograde ulice i zidovi, i to u teko vreme.
26. A posle te ezdeset i dve nedelje pogubljen æe biti pomazanik i nita mu neæe ostati; narod æe vojvodin doæi i razoriti grad i svetinju; i kraj æe mu biti s potopom, i odredjeno æe pustoenje biti do svretka rata.
27. I utvrdiæe zavet s mnogima za nedelju dana, a u polovinu nedelje ukinuæe rtvu i prinos; i krilima mrskim, koja pustoe, do svretka odredjenog izliæe se na pusto.