Daniel 12

1. A u to æe se vreme podignuti Mihailo, veliki knez, koji brani tvoj narod; i biæe žalosno vreme, kakvog nije bilo otkako je naroda do tada; i u to æe se vreme izbaviti tvoj narod, svaki koji se nadje zapisan u knjizi.

2. I mnogo onih koji spavaju u prahu zemaljskom probudiæe se, jedni na život veèni, a drugi na sramotu i prekor veèni.

3. I razumni æe se sjati kao svetlost nebeska, i koji mnoge privedoše k pravdi, kao zvezde vazda i doveka.

4. A ti Danilo zatvori ove reèi i zapeèati ovu knjigu do poslednjeg vremena; mnogi æe pretraživati, i znanje æe se umnožiti.

5. Tada pogledah ja, Danilo, i gle, stajahu druga dvojica, jedan s ove strane na bregu reke, a drugi s one strane na bregu reke.

6. I jedan reèe èoveku obuèenom u platno, koji stajaše nad vodom u reci: Kad æe biti kraj tim èudesima?

7. I èuh èoveka obuèenog u platno, koji stajaše nad vodom u reci, i podiže desnicu svoju i levicu svoju k nebu, i zakle se Onim koji živi uvek da æe se sve ovo ispuniti po vremenu, po vremenima i po po vremena, i kad se svrši rasap sile svetog naroda.

8. I ja èuh ali ne razumeh; i rekoh: Gospodaru moj, kakav æe biti kraj tome?

9. A On reèe: Idi Danilo, jer su zatvorene i zapeèaæene ove reèi do poslednjeg vremena.

10. Mnogi æe se oèistiti, ubeliti i okušati; a bezbožnici æe raditi bezbožno, niti æe koji bezbožnik razumeti, ali æe razumni razumeti.

11. A od vremena kad se ukine žrtva vazdašnja i postavi gnusoba pustošna, biæe hiljadu i dvesta i devedeset dana.

12. Blago onome koji pretrpi i doèeka hiljadu i tri stotine i trideset i pet dana.

13. A ti idi ka svom kraju; i poèivaæeš i ostaæeš na delu svom do svršetka svojih dana.