Daniel 2
1. A druge godine carovanja Navuhodonosorovog usni Navuhodonosor san, i uznemiri mu se duh i san ga prodje.
2. I reèe car da dozovu vraèe i zvezdare i gatare i Haldeje da kau caru san njegov. I dodjoe i stae pred carem.
3. I reèe im car: Usnih san, i uznemiri mi se duh kako bih doznao ta sam snio.
4. A Haldeji rekoe caru sirski: Care, da si iv doveka! Pripovedi san slugama svojim, pa æemo ti kazati ta znaèi.
5. A car odgovori i reèe Haldejima: Zaboravio sam, ako mi ne kaete ta sam snio i ta znaèi, biæete iseèeni i kuæe æe vae biti bunjita.
6. Ako li mi kaete ta sam snio i ta znaèi, dobiæete od mene dare i poklone i veliku èast; kaite mi dakle ta sam snio i ta znaèi.
7. Odgovorie opet i rekoe: Neka car pripovedi san slugama svojim, pa æemo kazati ta znaèi.
8. Car odgovori i reèe: Doista vidim da hoæete vremena da dobijete; jer vidite da sam zaboravio.
9. Ali ako mi ne kaete ta sam snio i ta znaèi, jedan vam je sud; jer ste se dogovorili da kaete preda mnom la i prevaru dok se promeni vreme; zato kaite mi san, pa æu videti da mi moete kazati ta znaèi.
10. Odgovorie Haldeji caru i rekoe: Nema èoveka na zemlji koji bi mogao kazati caru to ta ite; zato nijedan car ni knez ni vlastelin nije nikada iskao takvo ta od vraèa ili zvezdara ili Haldejca.
11. I ta car ite vrlo je teko; niti ima drugog koji bi mogao kazati caru osim bogova, koji ne ive medju ljudima.
12. Zato se car razljuti i razgnevi vrlo, i zapovedi da se pogube svi mudraci vavilonski.
13. I kad izidje zapovest, te ubijahu mudrace, traahu i Danila i drugove njegove da ih ubiju.
14. Tada Danilo odgovori mudro i razumno Ariohu zapovedniku straarskom, koji bee izaao da ubija mudrace vavilonske;
15. Odgovori i reèe Ariohu, vlastelinu carevom: Zato je tako nagla zapovest od cara? Tada Arioh kaza stvar Danilu.
16. A Danilo otide i zamoli cara da mu ostavi vremena, pa æe kazati caru ta san znaèi.
17. Potom otide Danilo kuæi svojoj, i kaza stvar Ananiji, Misailu i Azariji, drugovima svojim,
18. Da se mole za milost Bogu nebeskom radi te tajne, da ne bi poginuli Danilo i drugovi mu s ostalim mudracima vavilonskim.
19. I objavi se tajna Danilu, u noænoj utvari; tada Danilo blagoslovi Boga nebeskog.
20. Progovori Danilo i reèe: Da je blagosloveno ime Gospodnje od veka do veka; jer je Njegova mudrost i sila;
21. I On menja vremena i èase; smeæe careve, i postavlja careve; daje mudrost mudrima i razum razumnima.
22. On otkriva ta je duboko i sakriveno, zna ta je u mraku, i svetlost kod Njega stanuje.
23. Tebe, Boe otaca mojih, hvalim i slavim, ta si mi dao mudrost i silu, i ta si mi objavio za ta Te molismo objaviv nam stvar carevu.
24. Tada otide Danilo k Ariohu, kog car bee odredio da pogubi mudrace vavilonske; i doav ovako mu reèe: Ne gubi mudraca vavilonskih; izvedi me pred cara da kaem caru ta san znaèi.
25. Tada Arioh bre izvede Danila pred cara, i ovako mu reèe: Nadjoh èoveka izmedju roblja Judinog, koji æe kazati caru ta san znaèi.
26. A car progovori i reèe Danilu, koji se zvae Valtasar: Moe li mi kazati san koji sam snio i ta znaèi?
27. Odgovori Danilo caru i reèe: Tajnu koju car ite ne mogu kazati caru mudraci ni zvezdari ni vraèi ni gatari.
28. Nego ima Bog na nebu koji otkriva tajne i javlja caru Navuhodonosoru ta æe biti do kraja. San tvoj i ta ti je videla glava na postelji tvojoj ovo je:
29. Tebi, care, dodjoe misli na postelji ta æe biti posle, i Onaj koji objavljuje tajne pokaza ti ta æe biti.
30. A meni se ova tajna nije objavila mudroæu koja bi u mene bila mimo sve ive, nego zato da se javi caru ta san znaèi i da dozna misli srca svog.
31. Ti, care, vide, a to lik velik; velik bee lik i svetlost mu silna, i stajae prema tebi, i straan bee na oèima.
32. Glava tom liku bee od èistog zlata, prsi i miice od srebra, trbuh i bedra od bronze,
33. Noge mu od gvodja, a stopala koje od gvodja koje od zemlje.
34. Ti gledae dokle se odvali kamen bez ruku, i udari lik u stopala bronzana i zemljana, i satre ih.
35. Tada se satre i gvodje i zemlja i bronza i srebro i zlato, i posta kao pleva na gumnu u leto, te odnese vetar, i ne nadje mu se mesto; a kamen, koji udari lik, posta gora velika i ispuni svu zemlju.
36. To je san; a sada æemo kazati caru ta znaèi.
37. Ti si, care, car nad carevima, jer ti Bog nebeski dade carstvo, silu i krepost i slavu,
38. I gde god ive sinovi ljudski, zveri poljske i ptice nebeske, dao ti je u ruke, i postavio te gospodarem nad svim tim. Ti si ona glava zlatna.
39. A nakon tebe nastaæe drugo carstvo, manje od tvog; a potom treæe carstvo, bronzano, koje æe vladati po svoj zemlji.
40. A èetvrto æe carstvo biti tvrdo kao gvodje, jer gvodje satire i troi sve, i kao gvodje to sve lomi, tako æe satrti i polomiti.
41. A to si video stopala i prste koje od kala lonèarskog koje od gvodja, biæe carstvo razdeljeno, ali æe biti u njemu tvrdje od gvodja, jer si video gvodje pomeano s kalom lonèarskim.
42. I to prsti na nogama behu koje od gvodja koje od kala, carstvo æe biti neto jako, a neto trono.
43. A to si video gvodje pomeano sa kalom lonèarskim, to æe se oni pomeati sa semenom èoveèijim, ali neæe prionuti jedan za drugog kao to se gvodje ne moe smeati s kalom.
44. A u vreme tih careva Bog æe nebeski podignuti carstvo koje se do veka neæe rasuti, i to se carstvo neæe ostaviti drugom narodu; ono æe satrti i ukinuti sva ta carstva, a samo æe stajati do veka.
45. Kako si video gde se od gore odvali kamen bez ruku i satre gvodje, bronzu, kao, srebro i zlato. Bog veliki javi caru ta æe biti posle; san je istinit, i tumaèenje mu verno.
46. Tada car Navuhodonosor pade na lice svoje, i pokloni se Danilu, i zapovedi da mu prinesu prinos i kad.
47. Car progovori Danilu i reèe: Doista, va je Bog Bog nad bogovima i Gospodar nad carevima, i koji objavljuje tajne, kad si mogao otkriti ovu tajnu.
48. Tada car uzvisi Danila, i dade mu mnoge velike darove i uèini ga gospodarem svoj zemlji vavilonskoj i poglavarem nad svim mudracima vavilonskim.
49. I Danilo izmoli u cara, te postavi nad poslovima zemlje vavilonske Sedraha, Misaha i Avdenaga, a Danilo osta na dvoru carevom.