Daniel 8

1. Treæe godine carovanja Valtasarovog pokaza se meni Danilu utvara posle one koja mi se pokazala pre.

2. I videh u utvari; a bejah u Susanu u gradu koji je u zemlji Elamu, kad videh, i videh u utvari i bejah na vodi Ulaju.

3. I podigoh oèi svoje i videh, i gle, stajaše kraj vode ovan, koji imaše dva roga, a rogovi behu visoki, ali jedan viši od drugog, i viši naraste posle.

4. Videh ovna gde bode na zapad i na sever i na jug, i nijedna zver ne mogaše mu odoleti, i ne beše nikoga ko bi izbavio od njega, nego èinjaše šta hoæaše, i osili.

5. A kad ja motrah, gle, idjaše jarac od zapada povrh sve zemlje, a ne doticaše se zemlje; i taj jarac imaše rog znamenit medju oèima svojim.

6. I dodje do ovna koji imaše dva roga, kog videh gde stoji kraj vode, i potrèa na nj gnevno silom svojom.

7. I videh ga gde dodje do ovna, i razgnevivši se na nj udari ovna, te mu slomi oba roga i ne beše sile u ovnu da mu odoli, nego ga obori na zemlju i pogazi ga, i ne beše nikoga da izbavi ovna od njega.

8. I jarac posta vrlo velik; a kad osili, slomi se veliki rog, i mesto njega narastoše znamenita èetiri roga prema èetiri vetra nebeska.

9. I iz jednog od njih izidje jedan rog malen i naraste vrlo velik prema jugu i istoku i prema krasnoj zemlji.

10. I naraste dori do vojske nebeske, i obori na zemlju neke od vojske i od zvezda, i pogazi ih.

11. I naraste dori do poglavara toj vojsci, i uze Mu svagdašnju žrtvu, i sveti stan Njegov obori.

12. I vojska bi dana u otpad od žrtve svagdašnje, i obori istinu na zemlju, i šta èinjaše napredovaše mu.

13. Tada èuh jednog sveca gde govoraše; i jedan svetac reèe nekome koji govoraše: Dokle æe trajati ta utvara za svagdašnju žrtvu i za otpad pustošni da se gazi svetinja i vojska?

14. I reèe mi: Do dve hiljade i tri stotine dana i noæi; onda æe se svetinja oèistiti.

15. A kad videh ja Danilo ovu utvaru, i zaiskah da razumem, gle, stade preda me kao èovek.

16. I èuh glas èoveèiji nasred Ulaja, koji povika i reèe: Gavrilo kaži ovome utvaru.

17. I dodje gde ja stajah; i kad dodje uplaših se, i padoh na lice svoje; a on mi reèe: Pazi, sine èoveèiji, jer je ova utvara za poslednje vreme.

18. A dok mi on govoraše, ja bejah izvan sebe ležeæi nièice na zemlji; a on me se dotaèe, i ispravi me, te stadoh.

19. I reèe: Evo, ja æu ti kazati šta æe biti na kraju gneva; jer æe u odredjeno vreme biti kraj.

20. Ovan što si ga video, koji ima dva roga, to su carevi midski i persijski.

21. A runjavi je jarac car grèki; i veliki rog što mu beše medju oèima, to je prvi car.

22. A šta se on slomi, i mesto njega narastoše èetiri, to su èetiri carstva, koja æe nastati iza tog naroda, ali ne njegovom silom.

23. A na kraju carovanja njihovog, kad bezakonici navrše meru, nastaæe car bestidan i lukav.

24. Sila æe mu biti jaka, ali ne od njegove jaèine, i èudesno æe pustošiti, i biæe sreæan i svršivaæe, i gubiæe silne i narod sveti.

25. I lukavstvom njegovim napredovaæe prevara u njegovoj ruci, i podignuæe se u srcu svom, i u miru æe pogubiti mnoge, i ustaæe na Kneza nad knezovima, ali æe se potrti bez ruke.

26. A reèena utvara o danu i noæi istina je; zato ti zapeèati utvaru, jer je za mnogo vremena.

27. Tada ja Danilo zanemogoh, i bolovah neko vreme; posle ustah i vrših poslove careve; i èudih se utvari, ali niko ne dozna.