Daniel 7
1. Prve godine Valtasara, cara vavilonskog, usni Danilo san i vide utvaru glave svoje na postelji; tada napisa san i pripovedi ukratko.
2. Danilo progovori i reèe: Videh u utvari svojoj noæu, a to èetiri vetra nebeska udarie se na velikom moru.
3. I èetiri velike zveri izidjoe iz mora, svaka drugaèija.
4. Prva bee kao lav, i imae krila orlova; gledah dokle joj se krila poskuboe i podie se sa zemlje i stade na noge kao èovek, i srce ljudsko dade joj se.
5. Potom, gle, druga zver bee kao medved, i stade s jedne strane, i imae tri rebra u ustima medju zubima svojim, i govorae joj se: Ustani, jedi mnogo mesa.
6. Potom videh, i gle, druga, kao ris, imae na ledjima èetiri krila kao ptica, i èetiri glave imae zver, i dade joj se vlast.
7. Potom videh u utvarama noænim, i gle, èetvrta zver, koje se trebae bojati, strana i vrlo jaka, i imae velike zube gvozdene, jedjae i satirae, i gaae nogama ostatak, i razlikovae se od svih zveri predjanjih, i imae deset rogova.
8. Gledah rogove, i gle, drugi mali rog izraste medju onima, a tri prva roga ièupae se pred njim; i gle, oèi kao oèi èoveèije behu na tom rogu, i usta koja govorahu velike stvari.
9. Gledah dokle se postavie prestoli, i starac sede, na kome bee odelo belo kao sneg, i kosa na glavi kao èista vuna, presto Mu bee kao plamen ognjeni, toèkovi Mu kao oganj razgoreo.
10. Reka ognjena izlaae i teèae ispred Njega, hiljada hiljada sluae Mu, i deset hiljada po deset hiljada stajahu pred Njim; sud sede, i knjige se otvorie.
11. Tada gledah radi glasa velikih reèi koje govorae onaj rog; i gledah dokle ne bi ubijena zver i telo joj se raèini i dade se da izgori ognjem.
12. I ostalim zverima uze se vlast, jer duina ivotu bee im odredjena do vremena i do roka.
13. Videh u utvarama noænim, i gle, kao Sin èoveèiji idjae sa oblacima nebeskim, i dodje do starca i stade pred Njim.
14. I dade Mu se vlast i slava i carstvo da Mu slue svi narodi i plemena i jezici; vlast je Njegova vlast veèna, koja neæe proæi, i carstvo se Njegovo neæe rasuti.
15. Meni Danilu prenemoe duh moj u telu mom, i utvare glave moje uznemirie me.
16. Pristupih k jednom od onih koji stajahu onde, i zamolih ga za istinu od svega toga. I progovori mi i kaza mi ta to znaèi:
17. Ove èetiri velike zveri jesu èetiri cara, koji æe nastati na zemlji.
18. Ali æe sveci Vinjeg preuzeti carstvo, i draæe carstvo na vek i doveka.
19. Tada zaeleh znati istinu o èetvrtoj zveri, koja se razlikovae od svih i bee vrlo strana, i imae zube gvozdene i nokte bronzane, i jedjae i satirae, a ostatak nogama gaae,
20. I o deset rogova ta joj behu na glavi, i o drugom koji izraste i tri otpadoe pred njim, o rogu koji imae oèi i usta koja govorahu velike stvari i bee po vidjenju veæi od drugih.
21. Gledah, i taj rog vojevae sa svecima i nadvladjivae ih,
22. Dokle dodje starac, i dade se sud svecima Vinjeg, i prispe vreme da sveci preuzmu carstvo.
23. Ovako reèe: Èetvrta zver biæe èetvrto carstvo na zemlji, koje æe se razlikovati od svih carstava, i izjeæe svu zemlju i pogaziti i satrti.
24. I deset rogova jesu deset careva, koji æe nastati iz tog carstva, a posle njih nastaæe drugi, i on æe se razlikovati od predjanjih, i pokoriæe tri cara.
25. I govoriæe reèi na Vinjeg, i potiraæe svece Vinjeg, i pomiljaæe da promeni vremena i zakone; i daæe mu se u ruke za vreme i za vremena i za po vremena.
26. Potom æe sesti sud, i uzeæe mu se vlast, te æe se istrebiti i zatrti sasvim.
27. A carstvo i vlast i velièanstvo carsko pod svim nebom daæe se narodu svetaca Vinjeg; Njegovo æe carstvo biti veèno carstvo, i sve æe vlasti Njemu sluiti i sluati Ga.
28. Ovde je kraj ovoj reèi. A mene, Danila vrlo uznemirie misli moje, i lice mi se sve promeni; ali reè saèuvah u srcu svom.