Daniel 6
1. Svide se Dariju te postavi nad carstvom sto i pedeset upravitelja da budu nad svim carstvom;
2. A nad njima tri stareine, od kojih jedan bee Danilo, kojima æe upravitelji davati raèune da ne bi caru bilo tete.
3. A taj Danilo nadviivae stareine i upravitelje, jer u njemu bee velik duh i car miljae da ga postavi nad svim carstvom svojim.
4. Tada stareine i upravitelji gledahu kako bi nali ta da zamere Danilu radi carstva; ali ne mogahu naæi zabave ni pogreke, jer bee veran, i ne nalaae se u njega pogreke ni mane.
5. Tada rekoe oni ljudi: Neæemo naæi na tog Danila nita, ako ne nadjemo ta na nj radi zakona Boga njegovog.
6. Tada dodjoe stareine i upravitelji k caru, i rekoe mu ovako: Darije care, da si iv doveka!
7. Sve stareine u carstvu, poglavari i upravitelji, veænici i vojvode dogovorie se da se postavi carska naredba i otra zabrana da ko bi se god zamolio za ta kome god bogu ili èoveku za trideset dana osim tebi, care, da se baci u jamu lavovsku.
8. Zato, care, postavi tu zabranu i napii da se ne moe promeniti, po zakonu midskom i persijskom, koji je nepromenljiv.
9. I car Darije napisa knjigu i zabranu.
10. A Danilo kad dozna da je knjiga napisana, otide svojoj kuæi, gde behu otvoreni prozori u njegovoj sobi prema Jerusalimu, i padae na kolena svoja tri puta na dan i moljae se i hvalu davae Bogu svom kao ta èinjae pre.
11. Tada se sabrae oni ljudi, i nadjoe Danila gde se moli i pripada Bogu svom.
12. I otidoe te rekoe caru za carsku zabranu: Nisi li napisao zapovest, da ko bi se god zamolio kome god bogu ili èoveku za trideset dana, osim tebi, care, da se baci u jamu lavovsku? Car odgovori i reèe: Tako je po zakonu midskom i persijskom, koji je nepromenljiv.
13. Tada odgovorie i rekoe caru: Danilo, koji je izmedju roblja Judina, ne haje za te, care, ni za zabranu koju si napisao, nego se moli tri puta na dan svojom molitvom.
14. Tada car èuvi to oalosti se vrlo, i naumi da izbavi Danila, i trudjae se do zahoda sunèanog da ga izbavi.
15. Tada oni ljudi sabrae se kod cara i rekoe caru: Znaj, care, da je zakon u Midijana i Persijana da se nikakva zabrana i naredba koju postavi car, ne menja.
16. Tada car reèe te dovedoe Danila i bacie ga u jamu lavovsku; i car progovori i reèe Danilu: Bog tvoj, kome bez prestanka slui, neka te izbavi.
17. I donesoe kamen i metnue jami na vrata, i car ga zapeèati svojim prstenom i prstenom svojih knezova da se nita ne promeni za Danila.
18. Tada otide car u svoj dvor, i prenoæi ne jedavi niti dopustivi da mu se donese ta èim bi se razveselio, i ne moe zaspati.
19. Potom car usta ujutro rano i otide bre k jami lavovskoj.
20. I kad dodje k jami, viknu Danila alosnim glasom; i progovori car i reèe Danilu: Danilo, slugo Boga ivoga, Bog tvoj, kome slui bez prestanka, moe li te izbaviti od lavova?
21. Tada Danilo reèe caru: Care, da si iv doveka!
22. Bog moj posla andjela svog i zatvori usta lavovima, te mi ne naudie; jer se nadjoh èist pred Njim, a ni tebi care, ne uèinih zla.
23. Tada se car veoma obradova tom, i zapovedi da izvade Danila iz jame. I izvadie Danila iz jame, i ne nadje se rane na njemu, jer verova Bogu svom.
24. Potom zapovedi car, te dovedoe ljude koji behu optuili Danila, i bacie u jamu lavovsku njih, decu njihovu i ene njihove; i jo ne dodjoe na dno jami, a lavovi ih zgrabie i sve im kosti potre.
25. Tada car Darije pisa svim narodima i plemenima i jezicima to ivljahu u svoj zemlji: Mir da vam se umnoi.
26. Od mene je zapovest da se u svoj dravi carstva mog svak boji i strai Boga Danilovog, jer je On Bog ivi, koji ostaje doveka, i carstvo se Njegovo neæe rasuti, i vlast æe Njegova biti do kraja;
27. On izbavlja i spasava, i èini znake i èudesa na nebu i na zemlji, On je izbavio Danila od sile lavovske.
28. I taj Danilo bee sreæan za carovanja Darijevog i za carovanja Kira Persijanca.