Psalmi 89
1. Milosti æu Gospodnje pevati uvek, od kolena na koleno javljaæu istinu Tvoju ustima svojim.
2. Jer znam da je zavavek osnovana milost, i na nebesima da si utvrdio istinu svoju, rekavi:
3. "Uèinih zavet s izbranim svojim, zakleh se Davidu, sluzi svom:
4. Doveka æu utvrdjivati seme tvoje i presto tvoj uredjivati od kolena do kolena."
5. Nebo kazuje èudesa Tvoja, Gospode, i istinu Tvoju sabor svetih.
6. Jer ko je nad oblacima ravan Gospodu? Ko æe se izjednaèiti s Gospodom medju sinovima Boijim?
7. Bogu se valja klanjati na saboru svetih, straniji je od svih koji su oko Njega.
8. Gospode, Boe nad vojskama! Ko je silan kao Ti, Boe? I istina je Tvoja oko Tebe.
9. Ti vlada nad silom morskom; kad podigne vale svoje, Ti ih ukroæava.
10. Ti si oborio oholi Misir kao ranjenika, krepkom miicom svojom rasejao si neprijatelje svoje.
11. Tvoje je nebo i Tvoja je zemlja; Ti si sazdao vasiljenu i ta je god u njoj.
12. Sever i jug Ti si stvorio, Tavor i Ermon o Tvom se imenu raduje.
13. Tvoja je miica krepka, silna je ruka Tvoja, i visoka desnica Tvoja.
14. Blagost je i pravda podnoje prestolu Tvom, milost i istina ide pred licem Tvojim.
15. Blago narodu koji zna trubnu pokliè! Gospode! U svetlosti lica Tvog oni hode;
16. Imenom se Tvojim raduju sav dan, i pravdom Tvojom uzviuju se.
17. Jer si Ti krasota sile njihove, i po milosti Tvojoj uzviuje se rog na.
18. Jer je od Gospoda odbrana naa, i od Svetog Izrailjevog car na.
19. Tada si govorio u utvari vernima svojim, i rekao: "Poslah pomoæ junaku, uzvisih izbranog svog iz naroda.
20. Nadjoh Davida, slugu svog, svetim uljem svojim pomazah ga.
21. Ruka æe moja biti jednako s njim, i miica moja krepiæe ga.
22. Neæe ga neprijatelj nadvladati, i sin bezakonja neæe mu dosaditi.
23. Potræu pred licem njegovim neprijatelje njegove, i nenavidnike njegove poraziæu.
24. Istina je moja i milost moja s njim; i u moje ime uzvisiæe se rog njegov.
25. Pruiæu na more ruku njegovu, i na reke desnicu njegovu.
26. On æe me zvati: Ti si Otac moj, Bog moj i grad spasenja mog.
27. I ja æu ga uèiniti prvencem, viim od careva zemaljskih.
28. Doveka æu mu hraniti milost svoju, i zavet je moj s njim veran.
29. Produiæu seme njegovo doveka, i presto njegov kao dane nebeske.
30. Ako sinovi njegovi ostave zakon moj, i ne uzidu u zapovestima mojim;
31. Ako pogaze uredbe moje, i zapovesti moje ne saèuvaju,
32. Onda æu ih pokarati prutom za nepokornost, i ranama za bezakonje njihovo;
33. Ali milosti svoje neæu uzeti od njega, niti æu prevrnuti istinom svojom;
34. Neæu pogaziti zavet svoj, i ta je izalo iz usta mojih neæu poreæi.
35. Jednom se zakleh svetoæu svojom; zar da slaem Davidu?
36. Seme æe njegovo trajati doveka, i presto njegov kao sunce preda mnom;
37. On æe stajati uvek kao mesec i verni svedok u oblacima."
38. A sad si odbacio i zanemario, razgnevio si se na pomazanika svog;
39. Zanemario si zavet sa slugom svojim, bacio si na zemlju venac njegov.
40. Razvalio si sve ograde njegove, gradove njegove obratio si u zidine.
41. Plene ga svi koji prolaze onuda, posta podsmeh u suseda svojih.
42. Uzvisio si desnicu neprijatelja njegovih, obradovao si sve protivnike njegove.
43. Zavratio si otrice maèa njegovog, i nisi ga ukrepio u boju;
44. Uzeo si mu svetlost, i presto njegov oborio si na zemlju;
45. Skratio si dane mladosti njegove i obukao ga u sramotu.
46. Dokle æe se, Gospode, jednako odvraæati, dokle æe kao oganj plamteti gnev Tvoj?
47. Opomeni se kakav je vek moj, kako si ni na ta stvorio sve sinove Adamove?
48. Koji je èovek iveo i nije smrti video, i izbavio duu svoju iz ruku paklenih?
49. Gde su predjanje milosti Tvoje, Gospode? Kleo si se Davidu istinom svojom.
50. Opomeni se, Gospode, prekora slugu svojih, koji nosim u nedrima svojim od svih silnih naroda,
51. Kojim kore neprijatelji Tvoji, Gospode, kojim kore trag pomazanika Tvog.
52. Blagosloven Gospod uvek! Amin, amin.