Psalmi 78
1. Èuj, narode moj, nauk moj, prigni uho svoje k reèima usta mojih.
2. Otvaram za prièu usta svoja, kazaæu stare pripovetke.
3. ta sluasmo i doznasmo, i to nam kazivae oci nai,
4. Neæemo zatajiti od dece njihove, narataju poznom javiæemo slavu Gospodnju i silu Njegovu i èudesa koja je uèinio.
5. Svedoèanstvo podie u Jakovu, i u Izrailju postavi zakon, koji dade ocima naim da ga predadu deci svojoj;
6. Da bi znao potonji narataj, deca koja æe se roditi, pa i oni da bi kazivali svojoj deci.
7. Da polau na Boga nadanje svoje, i ne zaboravljaju dela Boijih, i zapovesti Njegove da dre;
8. I da ne budu kao oci njihovi, rod nevaljao i uporan, rod koji ne bee èvrst srcem svojim, niti veran Bogu duhom svojim.
9. Sinovi Jefremovi naoruani, koji streljaju iz luka, vratie se natrag, kad bee boj.
10. Ne saèuvae zavet Boji, i po zakonu Njegovom ne htee hoditi.
11. Zaboravie dela Njegova, i èudesa, koja im je pokazao,
12. Kako pred oèima njihovim uèini èudesa u zemlji misirskoj, na polju Soanu;
13. Razdvoji more, i provede ih, od vode naèini zid;
14. I vodi ih danju oblakom, i svu noæ svetlim ognjem;
15. Raskida stene u pustinji, i poji ih kao iz velike bezdane;
16. Izvodi potoke iz kamena, i vodi vodu rekama.
17. Ali oni jo jednako greie Njemu, i gnevie Vinjeg u pustinji.
18. I kuae Boga u srcu svom, ituæi jela po volji svojoj,
19. I vikae na Boga, i rekoe: "Moe li Bog zgotoviti trpezu u pustinji?"
20. Evo! On udari u kamen, i poteèe voda, i reke ustadoe; moe li i hleba dati? Hoæe li i mesa postaviti narodu svom?
21. Gospod èu i razljuti se, i oganj se razgore na Jakova, i gnev se podie na Izrailja.
22. Jer ne verovae Bogu i ne uzdae se u pomoæ Njegovu.
23. Tada zapovedi oblacima odozgo, i otvori vrata nebeska,
24. I pusti, te im podade mana za jelo, i hleb nebeski dade im.
25. Hleb andjeoski jedjae èovek; posla im jela do sitosti.
26. Pusti nebom ustoku, i navede silom svojom jug;
27. I kao prahom zasu ih mesom, i kao peskom morskim pticama krilatim;
28. Pobaca ih sred logora njihovog, oko atora njihovih.
29. I najedoe se i dade im ta su eleli.
30. Ali ih jo i ne prodje elja, jo bee jelo u ustima njihovim,
31. Gnev se Boji podie na njih i pomori najjaèe medju njima, i mladiæe u Izrailju pobi.
32. Preko svega toga jo greie, i ne verovae èudesima Njegovim.
33. I pusti, te dani njihovi prolazie uzalud, i godine njihove u strahu.
34. Kad ih ubijae, onda pritecahu k Njemu, i obraæahu se i iskahu Boga;
35. I pominjahu da je Bog odbrana njihova, i Vinji Izbavitelj njihov.
36. Laskahu Mu ustima svojim, i jezikom svojim lagahu Mu.
37. A srce njihovo ne bee Njemu verno, i ne behu tvrdi u zavetu Njegovom.
38. Ali On bee milostiv, i pokrivae greh, i ne pomori ih, èesto zaustavljae gnev svoj, i ne podizae sve jarosti svoje.
39. Opominjae se da su telo, vetar, koji prolazi i ne vraæa se.
40. Koliko Ga puta rasrdie u pustinji, i uvredie u zemlji gde se ne ivi!
41. Sve nanovo kuae Boga, i Sveca Izrailjevog draie.
42. Ne seæae se ruke Njegove i dana, u koji ih izbavi iz nevolje,
43. U koji uèini u Misiru znake svoje i èudesa svoja na polju Soanu;
44. I provre u krv reke njihove i potoke njihove, da ne mogoe piti.
45. Posla na njih bubine da ih kolju, i abe da ih more.
46. Letinu njihovu dade crvu, i muku njihovu skakavcima.
47. Vinograde njihove pobi gradom, i smokve njihove slanom.
48. Gradu predade stoku njihovu, i stada njihova munji.
49. Posla na njih ognjeni gnev svoj, jarost, srdnju i mrnju, èetu zlih andjela.
50. Ravni stazu gnevu svom, ne èuva due njihove od smrti, i ivot njihov predade pomoru.
51. Pobi sve prvence u Misiru, prvi porod po kolibama Hamovim.
52. I povede narod svoj kao ovce, i vodi ih kao stado preko pustinje.
53. Vodi ih pouzdano, i oni se ne bojae, a neprijatelje njihove zatrpa more.
54. I dovede ih na mesto svetinje svoje, na ovu goru, koju zadobi desnica Njegova.
55. Odagna ispred lica njihovog narode; rebom razdeli njihovo dostojanje, i po atorima njihovim naseli kolena Izrailjeva.
56. Ali oni kuae i srdie Boga Vinjeg i uredbe Njegove ne saèuvae.
57. Odustae i odvrgoe se, kao i oci njihovi, slagae kao rdjav luk.
58. Uvredie Ga visinama svojim, i idolima svojim razdraie Ga.
59. Bog èu i razgnevi se i rasrdi se na Izrailja veoma.
60. Ostavi naselje svoje u Silomu, ator, u kome ivljae s ljudima.
61. I opravi u ropstvo slavu svoju i krasotu svoju u ruke neprijateljeve.
62. I predade maèu narod svoj, i na dostojanje svoje zaplamte se.
63. Mladiæe njegove jede oganj, i devojkama njegovim ne pevae svatovskih pesama;
64. Svetenici njegovi padae od maèa, i udovice njegove ne plakae.
65. Najposle, kao iza sna probudi se Gospod, prenu se kao junak kad se napije vina.
66. I pobi neprijatelje svoje s ledja, veènoj sramoti predade ih.
67. I ne hte ator Josifov, i koleno Jefremovo ne izabra.
68. Nego izabra koleno Judino, goru Sion, koja Mu omile.
69. I sagradi svetinju svoju kao gornje svoje stanove, i kao zemlju utvrdi je doveka.
70. I izabra Davida, slugu svog, i uze ga od torova ovèijih,
71. I od dojilica dovede ga da pase narod Njegov, Jakova, i nasledstvo Njegovo, Izrailja.
72. I on ih pase èistim srcem, i vodi ih mudrim rukama.