Psalmi 39

1. Rekoh: Èuvaæu se na putevima svojim da ne zgrešim jezikom svojim; zauzdavaæu usta svoja, dok je bezbožnik preda mnom.

2. Bejah nem i glas ne pustih; æutah i o dobru. Ali se tuga moja podiže,

3. Zapali se srce moje u meni, u mislima mojim razgore se oganj; progovorih jezikom svojim:

4. Kaži mi, Gospode, kraj moj, i dokle æe trajati dani moji? Da znam kako sam ništa.

5. Evo s pedi dao si mi dane, i vek je moj kao ništa pred Tobom. Baš je ništa svaki èovek živ.

6. Baš hodi èovek kao utvara; baš se uzalud kida, sabira, a ne zna kome æe dopasti.

7. Pa šta da èekam, Gospode? Nada je moja u Tebi.

8. Iz svega bezakonja mog izbavi me, ne daj me bezumnome na podsmeh.

9. Nem sam, neæu otvoriti usta svojih; jer si me Ti udario.

10. Olakšaj mi udarac svoj, silna ruka Tvoja ubi me.

11. Ako æeš karati èoveka za prestupe, rastoèiæe se kao od moljaca krasota njegova. Baš je ništa svaki èovek.

12. Slušaj molitvu moju, Gospode, i èuj jauk moj. Gledajuæi suze moje nemoj æutati. Jer sam gost u Tebe i došljak kao i svi stari moji.

13. Nemoj me više gnevno gledati, pa æu odahnuti pre nego otidem i više me ne bude.