Psalmi 132

1. Opomeni se, Gospode, Davida i sve smernosti njegove,

2. Kako se kunuo Gospodu, i zavetovao Bogu Jakovljevom:

3. "Neæu uæi u šator doma svog, niti æu leæi na postelju odra svog;

4. Neæu dati sna oèima svojim, ni vedjama svojim drema;

5. Dok ne nadjem mesta Gospodu, stana Bogu Jakovljevom."

6. Evo, èusmo da je u Jefremovoj zemlji, nadjosmo Ga na poljima kirijat-jarimskim.

7. Udjimo u stan Njegov, poklonimo se podnožju nogu Njegovih.

8. Stani, Gospode, na poèivalištu svom, Ti i kovèeg sile Tvoje.

9. Sveštenici Tvoji nek se obuku u pravdu, i sveci Tvoji nek se raduju.

10. Radi Davida, sluge svog, nemoj odvratiti lica od pomazanika svog.

11. Zakle se Gospod Davidu u istini, od koje neæe odstupiti; od poroda tvog posadiæu na prestolu tvom.

12. Ako sinovi tvoji ušèuvaju zavet moj i otkrivenja moja kojima æu ih nauèiti, onda æe i sinovi njihovi doveka sedeti na prestolu svom.

13. Jer je izabrao Gospod Sion, i omile Mu živeti na njemu.

14. Ovo je poèivalište moje uvek, ovde æu se naseliti; jer mi je omilelo.

15. Hranu æu njegovu blagosloviti, nište njegove nasitiæu hleba.

16. Sveštenike æu njegove obuæi u spasenje, i sveti æe se njegovi radovati.

17. Tu æu uèiniti da uzraste rog Davidu, postaviæu videlo pomazaniku svom.

18. Neprijatelje æu njegove obuæi u sramotu; a na njemu æe cvetati venac njegov.